Српски рјечник : истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима

БИТИ С треће стране лагум поткопава, Л с четврте кумбарама пали; Зло га биуе, да га Бог уби)'е! 5) бн]Є из пушке или пушкой, из топа нлн топом, Сфіе^еп, ігеДеп, Дегіо. 6) биіу сахати, [фСа.деп, риізаге. 7) бнуе у тамбуру, [фГадеп, Гріеіеп, риізаге: Лулу пи]е, у тамбуру биуе 3) бн;е (сваке године) град, слана, пламеіьача, і)гіігфпфеп, аШі^еге. 9) биты воду у пушку, т. і. сабн]аіући воду у пушку огледати ]ели циіев добра, )ер кажу кад се вода одозго силом позера, да ће ударити ако гдуе на)ман.а одушка има. (0) н. п, би]'е вода из камена, крв из ране, врућина из пећи,' ђеггог[фіе^еП/ ргозіііге. бйти, будём (буднём, бйднём), ]ёсам, бйо, била, V. (еіп, еззе: био ранніе доћи, Ьи Ї)а1іе(1 (оПеп (гіфег Іоттгп; не био га звати; не био му давати; жив био! Ьи (оД|Д ІеБеп! срећан био! не бйло те ма]‘цн! Ьсф Ьіф Ьег ©исДисЕ! аЬі іп шаіат гетГ бйтисати, ишём, V. рД пегдеђеп, ргаеіегіаћог: било и битисало, т. р било на н прошло. бйти се, бирём се, у. г. ішрй і) (іф (фіадеп, соиДфо : Биуе се као ала с берићетом; би)ем се с памећу, гіпдеп, Іисіог. 2) бн]у се рибе, гоп Ьег ЙЗедаШтд Ьег§ффе, соёгті рІ8СЄ8. битка, Д Ьіе ©фіафі, ріі§па, сД бо^. бйћк, и. (у Дубр.) Ьег ДЗеДапЬ, Ьаз ЗЗегтодеп, Зрабе ипЬ @иі, зпћзіаиііа, ГасиНаїез: остао без биЯа. бихаћ, Бйшћа, т, і) између Трогира и Кастела на главици око 1/2 сахата од мора зндине од старога града (за ко)н се прнпови]'еда да ]'е био столица Хрватски]'ех кра-ъева); сад іе на іьнма црква. 2) 5'е(1ипд ІП 2йг(і(ф=$і:оаііеп, иотеп игћіз. БЙч, бича, т. Ьіе (Реіі(фе, Да§еііит, зсиііса. вичалье, п. Ьег (Реіі(феп|їіеГ, піапиЬгіит зсиІісае, бйче, чета, Ьаб ©ііеДеіп, Іапгиіиз. біїчиновац, овца, іп. 2Ггі дгорез 9)?е((ес (фапЬ= (фаг), сиіігі тауогія ^епиз. біїчић, т. гііт. о, бик. бичкараіье, т. Ьаб .КпаНеп тй Ьег (рей(фе, зопііиз Яа§еІІі. бичкарати, рам, V. ітГ. (у Бараньи) тіі Ьег (Реіі(фе їиаііеп, іпзопаге Да§еііо. бйчкаш, бичкаша, т. (у во)'в.) еіп ІіеЬегІіфег 50?еп(ф, сііззоіиіиз. бйчкила, Г. чим чизмари сіцеку кожу, Ьег ©фи|їегРпеі(, сиііеііия сгерЫагіиз. бйШина, Г. планинау Босни у Бирчу; Вино пиіе трндесет хаідука У Бишини под ГГолом велнком бйішьёіье, п. (зап.) уісіе б)еішьеіье. бйшћанин, т. <5іпеі- »оп Бихаћ: Побратиму БишЯанип-Алцрн бншћажлш, ка, ко, ооп Бихаћ ипЬ Бишће: 28 БЛЕДИДВА У БигиЯанску високу планину БЙшће, и, Може бити да )е к истоку даже од Хрватске БиіиЯе постало од БихаЯ (особито по ониіем падежима у корима се х претвори у хи, и. п. из БШиЯа, у БшиЯу): Ал )е БишЯе тама попануло блёга, й (іуж.) само у ово] загонеци: Яуча чучи, буега б]ежи, скочи чуча те уватн буегу (т.р мачка и мнш). блёгілье, и, (Іуж.) аіДє б^ежаае. блёгати, гам, ітрГ. (іуж.) уісіє б]'ежати. блегац, біёкца, ш. тійе біегунац: Буегац се држи іедног пута, а поћера сто. блёгнути, нём, у. рй уіДе поб]'ећи : Риіеч рече, б}егну на трагове блегунац, нца,т. (іуж.) Ьег§ШфШпд, Да^Штив. блегуница, Г. Ьіе ЗШфЬіде, ргоћі§а (у Боци се особито б]’егуница зовеженако]’а од мужа побіегне у род) : Да не рече, е сте буегунице блегунче, чета, т. еіп )'ипдее 5‘Кффид, риег ёп§-іііуия (у Боци се особито говори за жену ко)а побіегне од мужа, као біегуница). БЛІЖІ.Н, Г. (Іуж.) )) §іі^ђ^ПЬе, Ги^іепіея. 2) Ьіе г$іифі, Ди§а: родно се уз буежан. блёж-ан, т. ()уж.) Ьес дет феђЬ, і’и§'ііог. Буежанова ма)‘ка піева, а Стоіанова плаче. блёжабье, п. (іуж.) Ьаз §ііеђеп, Ді&а. блёжати, жйм, у. ітрД (іуж.) (їіеђеп, Йі§'іо : бу'еж’ одатле, деђ тед! аѣі. блежунар, біежунара, ш. уіёе біегунац. блёл, біёла, т. О'уж-) еіпе ©айипд (Ііфе, диегсиз §'епиз. блёла, Д (Іуж.) само у овоі загонеци: бу'ела буелу зове: да) ми буело б’)ела .ьеба нспод б’іеласкута (т. р овца н )'агн.е). еД бела. блелаица, Д бшела чарапа, шеірег ©Ггпті'Д Ііѣіаіе аіћит. блеланце, п. (іуж.) ®ішеі§, аІЬитеп. блеласаНіЕ, и. (іуж.) Ьйь ШЗефІіфДеіп, 23(і|еп, аІЬісаІіо. блеласати се, сам се, V. г, ітрД (іуж.) теі(5= Ііф (еіп, аІЬісо. бледасица, Г. планина у Херцеговинн. блёаача, Д (по іугоз. кр.) бн)'ела сукнена мушка халінпа с рукавима, ко)'а се у Херцеговинн и у Цриоі гори носи као у СрбиІн гун., само што се по біелачн опасуіу, а по гужу не. Біелача се у Црно) гори зове и гуѣина. 2Ггћ шеіџеп ШіаппегФіЬег, уєзііз ^епиз : Длака по длака, ето буелача; зрно по зрно, ето погача ; кашьа по кап.ъа, ето Морача. блёлаш, ш. (іуж.) бн)'ел ко», Ьег ©фіштеі, едпиз аІЬиз, сД би]ёлац, ђогат: А наідалье паша па буелаша блёлашница, Д планнна у Босни око 6 сахата од Сара)ева. блёлег, т. (у Ц. г.) уіДе би.ьег: Зла буелега на пута.ъа твога блёдидбл, Д кад се бніели, н. п. платно, пре-