Српски рјечник : истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима

ВОЛШИ 35 БОЛАНА славу н ломе колач какогод и о крсном нмену, само штонема пожива, На Божић се обычно руча свреће (простре се празна врећа престо чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (ннтн се кућа чисти) за три дана. ІІрви дан Божића ннко никоме не нде у кућу, осим ио л а ж ау ника. О Божићу се об)ести и побжувати ни]е никакове срамоте („ако сам се опила, Божић ми ]е дошао”). Од сламе, с коіом се на бадн>и дан квоче и пціуче, остави домаћида по нетто, па кад насађу]е кокошн под сваку метые по мало. Оно уже у ко]'ему се слама донесе, не раздри^еши се, него се само распусти, па се на Божић у)утру пред кућом бацн по аему жита, те кокошн зоб.ьу, а домаћица рекне: „како ми у скупу зобале, тако ми у скупу и носнле!” На некнм м]естима (као по Босни и по Херцеговини) суачу на Божић, т. ). домаћнн рано у]'утру виче: суау Боже и Божићу нашему или наги оу (по нмену сви]ем кућаннма редом). Припови]едаІу да ]е отишао некакав Србнн свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „даћу ти шеннце, алн акоћеш ]едан пут и мени суакнушиСрбнн казао да хоће, узео шеницу и суакнуо му на Божић: суау Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. У Рисну се у цркви посли]'е іутреае л, у бе на Божић уіутру сви )едан с другим, и тако се онда помнре многи ко]и су дуго времена бнли у завади. Ко]н се у цркви не изльубе, ОНИ се Ліубе ПОСЛИ]Є пред црквом. Ко има кожа, на Божић посли)е ручка важа да га про]'аше. У Бачко] момчад пос)'едаіу на коае па по пол>у виуау'у Божић. Гдіекоіи кажу да се на Божић не могу вериге угри]'ати. У Грбльу гледа)у на Божић с ко]е ће им стране пиіьата наврети, па коме наври од истока, она] се нада срећи оне године. УБоцнмноги луди пред Божић начине сламницу те с же као с трпезе )'еду од бадаега дне до малога Божића. Од божитае сламе гдіеко]н носе на аиве да би бол,е родиле. Гдіекоіи удара]у рогом од божитаега иецііва воћку нероткижу по жилама говорећи: „]'а тебе рогом, а ти мене родом!” Гд]'еко]'и опет узму на Божић фекиру и замахну као да посн]еку воћку нероткижу, а други му ко рече: „не си]еци, родиће,” и кад се то учини трипута заеопце, кажу да ће воћка посли]’е родити. Пегіелом с чеснице посипа]'у свилене бубе, да их буде доста као и прашака у пепелу. Гдіеко]'и угл.еном од баджака мажу губаве смокве. До мало г Божића говори се, кад се дво]'ица срету на путу, или кад ко]'и ком дође у кућу, Рисіаос се роди (м]'есто добро у утро, иоліоз’ Боги добар вече), иодговарасе: ва истину роди; тако и кад се пи]е, м]есто сиасуу се и на здраваье. божићко, ш. Шійппзпате, потен уігі. вожићнй, на, но, н. п. ражаж, сви]'ећа, ЗЙеф; пйфіз=, Резіі паіаііз Сћгізіі. БОЖИТІОВАЇЬЕ, И. ЬйЗ §ЄіЄГП ЬеГ ШЗефпйфГеП, сеІеЬгаГіо Гезіі паіаііз Сћгізіі. БОЖІІЋОВАТИ, ћуіём, V. ІтрГ. Ьіе 2ВеІПйфіЗ = 3-еіегІа.де ^иЬгіпс]еп, а§'еге біет Гезішп паІаііііогат Сћгізіі. божица, Г. §ісшеппате, потеп Гетіпае. божлак, т. ф Ьег ЯЗеііГег, шепсіісиз, сГ. прос]'ак, богац: Ето вама, божуаци И беседе божуаци Па га даде божуаку 2) (У Дубр.) Ьег ЗВіеЬеђор)1, ирира, с Г. пупавац. божла плахтица, Г. (у Хрв.) некака трава, Ћхї ф(їап^е, ћегћае §епиз. бояілё благо, п. (у зап. пр.) уісіє мазга. сГ. благо 2. божлё дрвце, п. ©фћфГгсшІІ, Ьіе ѲіаБтш^, агіетізіа аћгоіопит Біпп. вбжлй, ж)'а, ж]'ё, дШІіфг сііуіпиз. божлй дан, т. први дан по Божићу (први ]е дан Божић, други божіи дан, а трећи Ст]епан> дан), Ьег Зіаз паф ЙВефпафІеп, сііез . ргітиз ро8І паііуііаіет Сћгізіі. божо, т. (іуж.) 9)?аппзпате, потеп уігі. божогробац, гропца, т. калуђер нз .Іерусалима, еіп 50?опф «ет і>. @гаБе, топасћиз запсіі зериісгі. божо.іе ! (ст.) у додолско] п]есмн : Удрн, удри ситна киша О] додоле! Мо] божоле! божур, божура, т. <) Ьіе ^сіопіе, @іфіго[е, раеопіа оШсіпаІіз Біпп. 2) планина у Херцеговини близу .Іелеча. божурак, рка, т. уісіє божур I. вдзволЕ*, іаііу. н. п. има, оіеі, й6ег(Тц|ііз, тиібозболицёД іит, аЬипсІе, сГ. болболице, доста, изобила. бол, бо]'а, т. () уібе битка: погинуо у боуу, набо/на Косово.2) ѲфГсізе,уегћега: умръо од боусі. бола*, I. (рі. §-еп. бб]а) Ьіе §йгЬє, соіог. бола, I. і) ћур. о. Богдана. 2) ћур. г. Бодана. бола, т. (ист.) уібе Бо]'о. болаги, (као, рекао би), еігоо, Іогіаззе: он мисли боуаги да ми то не знамо. ІІОЛАДИСАІЬК, П. УІСІЄ боіеіье. болАдисатн, ишем, у. ітрГ. уісіє бо]‘ити. БОЛАЖД.ИВ, а, о, ) болазан, зна, зно, Дигфі(ат, Іітібиз. болазжнв, а, о, ) болак, бб]ка, т. ћур. о, бор Боуак бише и помирите се волана, I. і) еіп Згсиіепнате, потеп Гетіпае. 3*