Српски рјечник : истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима

ЧЙТАТИ 826 ЧЙТЛУК чйтати, там, уііЗє чатитн. чйгй, та, то, (особито у Боснн) н. п. чнти он, дап^ іпіе§тг, гегив, ех а«ве. сГ. нети. читлутцила*, ш. ]'а не знам управо или }е чнтлугџи]а чнтлук-сахнбн]а или )е чифчиІа. сГ. читлук. чйтлук*, т. читлук се у Срби]'и зовеоно село коіе оснм спахи]'е има ]'ош ]'еднога господара. Господар од чнтлука зове се Турском риіечи читлук-сахиои)сі, лудн ко)и с)еде на н>егову чнтлуку зьегове су чифчіуе нлн (као што се у Боснн говори) кмети, а он )‘е ньнхов ага или господар. Ко)’е село нема чнтлук-сахиби]‘е, до само спахн]'у, онд]'е )е земла селачка, од ко)Є су давали спахн]и десетак на оношто на н»о] роди; а ко)е ]'е нмало читлук-сахнби]‘у, он )е говорио да }в земла ньегова, али се опет знала баштнна свакога селака, н он по правдн ни)е могао ни од іеднога узети ништа од зье, већ ако кад би кака породица замрла са свн)ем, Куће пак и остале зграде све су бнле селачке ко)‘е су они сваки по своіо) вол,н могли градитн и прел)ештати, и ако би се нз села иселилн, продати, а и саму зем.ьу ако се ]е ко нашао могли су продати са они]'ем теретом као што су ]е они држалн. Чнтлук-сахибніа ]е узимао од жита деветак, а у нме деветка од поврћа и од сн]ена Тршнћани (гдіе сам се )а родио) давали су му на пореску главу по пет окаграха, по]еднуоку тежине и на кућу по ]ун,гу масла; оснм тога беглучилн су му лети у полу, н то од прн)е на)внше у нед}елу, а посли]е кад )е зулум већи настао, н у друге дане, па не само лети него н зими кад би му што затребало, н. п. с)’екли н носили дрва. Док се беглучило само у недїелу, чнтлук-сахиби]а )е хранно селаке, н то врло добро, и младеж ]'е на беглук ншла радо као на мобу, а посли)е су му беглучилн о сво]ОІ храни и аратоси.ъали су се беглука. За чудо )е да чнтлук-сахиби)а у Тршићу (а вала да тако и по други)ем м)естнма) ни]е узнмао ништа од вина ни од жира ни од воденица ни од казана, као да су іьегове биле само Нінве и ливаде. Гдіекоіе су читлук-сахибніе имале по - селима и сво|е куће, у ко)‘е су излазиле с породицом лети на теФернч и зими у лов; а гд)еко]е и онако без сворДех кућа често су у село долазиле, н свагда су нх селаци морали храннтн. Гд]‘екоіе су нар иослн)'е биле почеле СВО)Є ЧИФЧИ)Є и бити и глоблавати. Чнтлук-сахнбиіе с.усво]е чифчи)є чувале и колнко )е ко)'и могао браннле од осталн]'ех Турака; зато у чнфчі^є великога господара нн]'е смно нико дарнути, баш и кад би ко)и што скривио. Тако )'е н. п. у Рађевннн у селу Брасини био некн поп Петар (од старине Гаговнћ из Пиве, али су га онД]е због особите хитрнне н плахостн звалн фишеком н фиіиековиіїем), ко)н )е Іеднога Турчина на путу тукао наџаком, а на ]'еднога )е код намастира Троноше пуцао из џевердана, па му опет нико ништа ни]‘е смно учинити, іер ]Є Браснна била читлук Ибрахнн-аге Видаића. Прнповніеда се да су од прніе и Хришћанн многи, особито у Староме Влаху, нмалн сво]'е читлуке, па нм Турцн на силу поузималн по што за што, ну Херцеговнни іош се само гдіекоіи налазе ко)'и су по коіу кућу додржалн ко]'екако. йа сам (838 године био у Сплету с ]едни]'ем Херцеговцем из Мостара по имену Хрнстом Периновићем, ко]и іе одсво}е куће онд]е био добіежао што іе нмао неколико кућа од свога читлука, паТурци хтіели да им прода на силу, а он ниІе хтио, него іе волео оставнги сво)у и кућу н баштину и побіећн у друго царство. Може бита да су гд)еко]а села ]'ош од старине нмала оваке сво]'е господаре, али су нх наівише Турцн на силу н у различившей неволима почнтлучнлн, н. п. кад какав чов)ек што скриви нлн га Турцн за што обиіеде па хоће да га погубе, он припадне какоме Турском глапару: „аман ага! не даі ме, тво) сам и Божн) до ви]ека.” По том ага рекне те га пусте и он ос.таае іьегов чиФчн)а. Кад се овако у какоме селу почнтлуче неколнке куће, остале селаке ага нуди да му се продаду, па ако не ће, он нм затвора стоку кад нађе на земли оніцех своІи]ех чнфчн)'а, н глоблава нх док му се націослніе и онн не продаду. За сам запамтио како ]е Алн-паша Виданћ (803године хватао Клупчане те везао н бно док му се ни]'есу продали. Кад дахніе у почетку овога вн)ека по смртн Хаџн-Мустаі-пашиноі облада]у Бноградскніем пашалуком, ома се са своін)ем другарима и помагачнма иаметну свніем селима н за спахиіе и за чнтлук-сахнбиіе не нитаіући Іелн ко)е село имало прн)е свога читлуксахиби)у, већ ако да )е био прнстао с іьпма, и но селима лограде ханове н у іѣнх нам]'есте субаше, ко]е су од селака чнннле шта су хт]‘еле. За ово све што ]'е овдіе напомеиуто како су у Срби]н чнтлуци посталн (і поста]'алн, и влада іе Турска држала да су онн против царске воле; тако кад йадранп на свршетку (804 и у почетку 1805 године стану с Турцмма уговаратн како ііе у нанредак иод владом аиховом жнвлетн, одмах