Српски сион

Б Р. 1.

се тај оетатак парохијала за год. 188,2- 1888. није могао сакупити. Одлучено је, да се ово ирепоручп сабору, а хрв зем. влада да се умоли, да строго истерује нарохијал. — Стављена је у течај плата новим про®есорима богословије. — Одабрен је трећи квинквенал ироФесору горњо-карловачке препарандије Петру Радуловићу и катихети Манојлу Грбићу. — Извештаји админнстративних одбора бачке и вршачке епархије узети су на знање. — Ради о правке резиденције еписконске у Пакрацу изашиље се члан саборског одбора Павле пл Јеремић, да извиди погребне оправке и да према томе прорачун састави. — Молба администратнвног архидијецезалног одбора, да се установи место протоколисте, који ће уједно бити и ар хиввр — поднеће се сабору на регаење, — Узет је на знање извештај члана дра Тодора Недељковнћа о предаји Фундуса инструктуса архиеиискоиије карловачке У иогледу непокретиина спровешће се нонравке у новој грунтовници. — Узет је на знање извештај, да су уведени у звање нови благајник Јован Симеонови]1 Чокић и нрви књпговођа Владимир Јовановић За привременог помоћнпка књиговодства нар. Фондова изабран је Јован Токалић нз Сентомаша, а задржан је такођер привремено на годину дана досадањи одправник тог звања Стеван Павловић. — Узетје на знање и звештај темишварске епарх. консисгорије, да су у име откупа регалног права доби.ш : темишварска епар хија 20.000 Фор , манастир Бездин 20.000 Фор. и ман. Сент-Ђурађ 18.000 Фор. — Подељене еу стипендије богословске од годишњих 120 ф. Добило је стппендпју 50-торица богослова. Издано је око 30.000 ®ор. зајмова. — Пошто је сабор за буџет дао индемнитет до !. маја 1891., то је одређено, да за годину 1891. има важити установљени буџет од године 1890. (О светој Гори Атонекој) држао је не давно др. Р. Хавас предавање у угарском географском друшгву. Света Гора је полуострво, 45 кплометара дугачко а 7 широко. На крају нолуострва диже се брдо Атос, које је 1935 метара високо. Полуострво атонско пуно је манастира и калуђера, по томе се и зове Света Гора и сачињава као неку врсту манастпрске републике. Ко хоће опширно да сазна стање, повест и знаменитости Свете Горе, нека набави и чита књигу: „ Свеша Гора Атонски. Израдио АЕ Мптроиолит Михаил. Издање и штампа А.

С тр. 13.

Иајевића у Н Саду, 1886. Цена 60 новчића." Из предавања дра Хаваса саопштавамо за сада само неке податке. На Св Гори има 21 мапастир и силних нустињачких ћелија и скитова, у којима је до '000 калуђера и 2000 световњака т. ј. занатлија и слугу. Св. Гора има свој давнашњи усгав, који се строго одржава; а тако исто и своју еамосталну управу. Турска влада не меша се у калуђерску управу, него се задовољава тиме, што јој се нлаћа годишње иоприлична свота пореза. Калуђери су сви иравославне вероисповести. На Св. Гори Атонској са свим је искључен женски пол, шта више и код самих животиња. Манастири пмају богате књижнице, у којима је преко 5000 разних рукописних листина, које иредстављају знамениту књижевно-исторпјску вредност. У манастирима влада особити ред, чистота, ванредна вредноћа и безусловна послушност према старешинама. (Митрополит сарајевски г. ђорђе Николајевић) издао је, иоводом неких нападаја због шшамаања црквених књига, у званичном духовном листу ,, Дабро-боса)(ском Исшочнику " ову изјаву: „Неки необавјештени дописници, а ваљда и моји противници, настоје да нискарањем ио новинама оцрне мој караигер, моју нарав и моју радњу. Ја се нс осврћем на те новинарске нападаје, моја је савјест чиста; мој је досадањи рад ирииознат и награђен не само од царева руских, и од епископа далматинских, и од народа колико православног, толико и од католичког, који није Фанатичким духом задахнут. Ја држим, да је боље имаши црквене књиге штамнане ма и владиним трошком него ли цркве држати затворене без црквених књига. И прије еу се штампале црквене књиге и у Бечу, и у Будиму, па нико томе раду никаква приговора учинио није; а сад ее подиже граја нротиву црквених књига, које ее штампају у Сарајеву, по неизмењеном руском тину, а са знањем цариградске патријартпије и св. синода, и нод најстрожијпм надзоЈ ом мојкм н мојега одбора, у коме су сваки дан четирп свештсника ириеутна Презирући неумјесне прекоре у по гдекојим новинама срнеким, руским и србијанским, иригрлио сам циљ, који ће нашем православљу већу корист донијети и њега од пропасти сачувати. Настану ли иак тсшка времена, будите увјерени сви ви букачи, да ћу за обрану своје православне^вјоре, своје српскс народнЈсти и православне пркве знати и своје

„СРПСКИ СИОН."