Српски сион

Бг. 2.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 31.

1)еп ш1<1 Вп1§,а1'П, ппЛ <Ие ег$1еп Ан/апде Нгге,ч зШаШскеп ипА 8ос'ш]еп беЉепз. Уог4га§, уећаНеп јн1 Т Ушепзска/Шсћеп С1и1> т Жгеп ат 20. КоуетБег 1890. \'Оп Тћео&ог ВШег 'ооп Зке/апстс — VIГотзку. — \\ Т 1еи ; Вгиск шн1 Уег]а§ уоп Ас1оИ Но]гћаизеп 1890. — 8 на, стр. 15. — Ово занимљи-

во предавање о нореклу и ееоби Срба и Бугара и о првим почетцима њиховог државног и друшгвеног живота држао је Тодор ил. СшефаповиК-Виловски у „ученом клубу" у Бечу. Како новине јављају, иемачка публика примплаје ово предавање еа задовољетвом.

П0ШТ0ВДН0Ј ГОСПОДИ СУРАДНИЦИША „СРПСКОГ СИОНА." Умољавамо поштовану господу иисце и сураднике овога листа, да нам своје умне производе И У опште све рукоиисе ПШЉу чисто, читко, разговетно и сссмо на једној страни хартије наиисане. Нечитки, збпјепи и на обе стране хартије пнсанп рукописи задају велнке муке и уреднику н слагачнма, те често, поред све пажње, пе могу да сеизбегну погрешке. С тога се надамо, даће господаписци ради свог рођеног пптереса нашу молбу испунпри. у реД н „штво „Српског Сиона«.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ НА ДУХОВНИ ЧАСОПИС „СРПСКИ сиог НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО ПРООВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТГЕБЕ СРПОКЕ ПРАБ0СЈ1АВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. Одавна се у нас осећала ирека потреба једног духовног часониоа, који би служно као званпчан орган за црквену књижевност и народно-автономне ствари у нашој српској мнтрополији карловачкој. Так»в лисг био би јака иолуга г ; а развитак и унапређење наше сиромашне духовее књижевности, као п за учпршкеље иародноавтономног живота наше цркве п школе. Чинпли су се истпна још од пре двадесет година па све до сада. разнп покугааји, да се тој потребп задовољи, те је у то пме понпкло неколико црквено-просветних листова, као „Беседа", „Истина", „Глас Истине" п т д. Ио свн тп покушаји нису могјш постнћп жељепе целн пити показати довољна успеха, јер сва та књпжевна подузећа збсг слабе материјалне потпоре нису могла луго опстати, него морадоше угинути Сви ти листови вршили су своју дужност, неки краће неки дуже време, али подлегоше најпосле у борбп са немаром наше читалачке публике. Тако је морао престатп крајем прошле годнне н потоњп такав лист, „Глас Ислине," који је седам година истрајао у пепрекпдпој борби за свој опстанак. Но на мутном небу наше црквене књижевпостп почели су се разилазити облацп, те се заче ведрпти. Водећп озбпљну бригу о иашим прквено народним потребама паш пајвиши духовнн Форум — Свети Синод решпо је не давно, да се за иашу овсетЈЗАну срп-