Српски сион

Стр. 48.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 3.

дина овамо прикупљао, дакле ирије него се и дошло на ту мисао, да се наш одбор конститујише, готово то имао, које се види и из истог мог чланка, гдје наводим Служебник, а на њему још нијесмо радили. Па и она моја ономена, „да се ова погрешка не сме преносити у новија издања еванђелска, кад се буду арешшамаавала — на то нека пазе дотични јасно показује, да нијесам циљао на наш редакциони одбор, који је већ с еванђељем готов, но имао сам на уму ширу аублику, гдје Ее се догађати да се црквене књиге прештампавају, — дакле је изражена буду%носш, то су они „дотични" а не наш одбор. А уврстих мој чланак сада, јер се сада новела ријеч у „Гласу Истине" о нашим црквеним књигама, као што и рекох у почетку мога чланка. Јест, али г. А. неће тога да разумје, па би боље приличило њему оно, што мени ирисподабља „безакони Јуда не восхотје разумјети." Он све другима нришива, што љепше њему нриличи. Што се пред мој започети рад истрчао; што ми подмеће намјере, да сам чланком мојим на наш одбор смијерао; што ми на „савјест" анелује; предбацује ми „безаконог Јуду;" што тобоже нријатељски заночиње свој чланак, а кашње све већма удара у сарказам и заједање : морам разјаснити публици, да г. А. није нрема мени добро расположен. Ево и сада не могаше дочекати ни првог мог продужења. Ал у самој ствари нигдје ме и ни у чему ме не поби, но још потврди оно тато рекох, иа ипак ме уједе, а смјер ми оцрни. Ја држим, да никога нијесам увриједио оним мојим чланком, на ето шта добих. Да је више објективности и искрености у г. Алагића, ја бих му се позивању одазвао, овако нек не чека. У Сарајеву, по божићу 1890 Гавр. Бољари!.

НОБЕ КН.ИГЕ Н ЛИСТОВИ. „Невен". Чика-Змајовин лисш. Од нове године излазиће тај ваљани лист за децу у Бео„Српеки Сион" излази свакв педеље на великом табаку. Цена лу је: За Аустро-Угарску, Босн}' и Херцеговину на годину 4 Фор., на по године 2 Фор , а на чертвт године V 1 Фор. За сшране земље на годину 5 Фор. Из Србије ирима ( претплату књижара В. Валожнћа у Београду. Поједини бројеви стају 10 новчића. \

граду , куда му се власник и уредник др. Јован ЈовановиИ „Змај" преселио. Но жалост је, што је и тај лист подгрижен претнлатним немаром, те ће од сада у место сваких 15, излазити сваких 18 дана по један број, дакле на годину 20, на по године 10 бројева. Буде ли јача одзива, уредник ће додацима накнадити, да и ова година донесе 24 табака или близу толико. Цена је „Невену" за годину 1891.: За Србију 6 динара; за Аустро-Угарску, Црну Гору, Босну, Херцеговину и друге земље 3 Фор. — Нека је и на даље препоручен овај корисни дечији лист нашој публици.

ИСПРАВАК. У прошлом (2.) броју овога листа поткрале су се неке ногрешке, које овим исправљамо, и то: на стр. 30, на другом ступцу, у 7-ом реду од озго, треба да стоји: 5000 дин. у-место 500 дин. ;■ а на стр. 31., на нрвом ступцу, у 2-ом реду озго, шреба да стоји : ЈЉет у место 8ег1/епз.

Из Адкинистрације „Сриског Сиона". Српекој црквеној општини, Ердевик. Нримили смо од Вас 4 Фор. као предплату за „Орпски Сиок" на целу 1891. годину. Српекој правоел. цркв, општини, Почитељ. И од Вас смо примили 4 Фор. као предплату за „Српски Сион" на цеду 1891. годину.

ОГЛАСИ.

Е Д И К Т. Ева Јолић из Карловаца поднела је конзисторији овој бракоразводну молбу своју против супруга јо.ј Живана Јолића из Карловаца, кога је пре три године изненадно нестало, без да се до данас о њему икаква гласа и трага сазнати могло. Усљед тога, а у смислу данашњег конзисторијалног закључка позива се овим поменути Живан, да у року од 3 месеца дана, рачунајући од првог увршћења овог едикта у новине, конзисторији овој или сам лично предстане, или место свога пребивања означи, пошто ће у противном случају упитна бракоразводна парница и без њега окончати се. Из седнице конзисторијалне у Карловци 18. (30.) Декембра 1890. држане. 1 — 3 1 Атзхидијецезална Конзисторија. Претплата и оглаеи шаљу се накладној шшамаарији А. ПајевиЛа у дунавској улици, а рукоииси уреднику Сави ПешровиНу у Нови Сад. За огласе и објаве плаћа се по 6 новч. од једног реда ситних слова, а за жиг сваки пут по 30 новч. Рукописи се не враћају.

ИЗДАЊЕ И ШТАМПА А ПАЈЕВИЋА У НОВОМЕ САДУ.