Српски сион

Стр. 64.

„СРПСКИ СИОН."

јевски Лисш" јавља о њему ово : „Покојник је био родом из Тимара у котару Бос. Градишке; ирве школе и богословију свршио је у Бањалуди, а неко време био је и учитељ. Као млад парох наменован је консисторијалним саветником одмах при оснивању прве консисторије у Сарајеву. У том својству радио је вазда приљежно, и ако је био слаба здравља и често болан и преболан од несрећне сушице. Пок. Проконић био је мримеран свештеник и вредна радна снага, којему је само здравља требало, па да у свом позиву успешно делује. Својом честитошћу, разборитими љупким опхођењем стекаоје општа уважења у Сарајеву. Бог да му његову добру душу прости!" (ј 1 1)Орђе Иконвћ.) иарох у Санади, преминуо је 14. (26.) јануара о. г. Родио се у Ђали 1824. г. Учио је гимназију у Сегедину, а богословију у Вршцу и Карловцима. Служио је преко четрдесет година као свештеник. На опелу је покојнику говорио опроштајну реч г. Паја Јовановић, парох сиришки. Нека је мир души покојниковој ! *) НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. (Молимо поштоване писце, уредгшштва српских листова и издаваче кљига, да нам своја издања на шриказ достављају. Мо лимо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замену шаљу.) Припозијетке из етарога завјета за школску младеж. Саставио Јован ПежровиИ, катихета и нроФесор на кр. великој гимназији, реалци и учитељско ј шк оли у Загребу. Кру.т<) ве:!апа стаје 30 новч. У Загребу, накладом кр. хрв. слав. далм. земаљске владе. 1890. — Тисак Игњ. Граница у Загребу. — 8-на, стр. 103. — Ми имамо неколико књига оваке врсте, које су намењене за употребу у школи, алијеретко која тако добро удешена за школску младеж као ова. Приповетке из старога завета изложене су у овој књнзи јасно и разумљиво, чистим српским језиком и лаким стилом, тако, да их је м тлина *) Да бисмо могли у овој рубрици достојно испратити на онај свет сваког преминулог свештеника, лолимо лепо пријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде, и да напишу по коју реч из живота дотичног покојника. Уредн. „Српеки Сион" излази сваке недељв на великом табаку. ■_ Цена му је: За Аустро-Угарску, Босну и Херцеговину на ; годину 4 фор., на по године 2 Фор , а на чертвт године V 1 Фор. За сшране земље на годину 5 Фор. Из Србије нрима. претплату књижара В. Валожића у Веограду. Поједини бројеви стају 10 новчића. \Г

читати. Свако дете ће их лако разумети и схватити. А није с горег да их и старији читају. Врлина књиге јога је и у томе, што је писац на крају сваке прнповетке врло умесно и згодно додао по коју народну пословицу или који стих из св иисма као моралну поуку, која се из дотичне ириповетке извести може. А то много вреди, јер ће се тиме ученик јако користити за живот, а упамтиће боље и садржину приповетке. Приповетке су израђене по славенској Библији и преводу Ђуре Даничића, а одобрене су од српског нар. цркв. школског Савета у Карловцима и од високе кр. земаљске владе, одељења за богоштовље и просвету у Загребу, те су припуштене у школе. Кр хрв. зем. влада пропратила је ову књигу наредбом, да се сад у опсегу троједне краљевине не сме никоја друга у овом предмету употребљавати, него само ова. Ваљана књижица ова заиста заслужује сваку хвалу и препоруку.

Многима, који нам се обраћају тражећи лист у пола цене, одговарамо, да нам то није могуће још учинити са овим маленим бројем предилатника, што су нам се до јако пријавили. Ваља прво опстанак листу осигурати.

ОГЛАСИ.

Е Д И К Т.

Ева Јолић из Карловаца поднела је конзисторији овој бракоразводну молбу своју против с.уируга^јој ЖиЋана .Јолића из Карловаца, кога је пре три године изненадно нестало, без да се до данас о њему икаква гласа и трага сазнати могло. Усљед тога, а у смислу данашњег конзисторијалног закључка иозива се овим поменути Живан, да у року од 3 месеца дана, рачунајући од првог увргаћења овог едикта у новине, конзисторији овој или сам лично предстане, или место свога пребивања означи, ногато ће у противном случају упитна бракоразводна парница и без њега окончати се. Из седнице конзисторијалне у Карлов%\и 18 (30.) Декембра 1890. држане. 2 — 3 Атзхиднјецезална Конзисторија. Претпдата и оглаеи шаљу се накладној шшамиарији А. Пајееи-На у дунавској улици, а рукоииси уреднику Сави ПешровиНу у Нови Сад. За. оглаее и објаве плаћа се по 6 новч. од једног реда ситних слова, а за жиг сваки пут по 30 новч. Рукописи се не враћају.

ИЗДАЊЕ И ШТАМПА А ПАЈЕВИЋА У НОВОМЕ САДУ.