Српски сион

СРПСК

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ОРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ НОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

В јгасник : СРГГСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 8.

У НОВОМ САДУ 25. ФЕВРУАРА 1891.

Год. I.

СЛАВЕНО-СЕРБСКЕ" НАКАЗЕ У ЦРКВЕНОЈ СЛОВЕШТИНИ. патријарху српском Ђорђу). говора (днјалекша) старога или панонско-

(На част Његовој Светости |:о друге н треће десетпне нрошлога

века, па још и неко време носле тога, I рпска је црква по свима српским земљама, служила на српском словенском (или србуљском ) језику, а гдешто још и данас тако служи. Све пак данашње црк енв кнлие паше, у којима је руски словенски језик, почеше нам долазити из Русије тек друге н треће десетпне нрошлога века када нам Турци готово сва књижевна средишта разорише, а вредни калуђери не могаху више својом руком писати црквеннх књпга српским словенским језиком Из тога се видн, да је у иређашњим црквеннм књигама иашим или у тако званим србуљама језик сриски словенски а у свима данашњим црквенпм књигама опет руски словенски. И један и други језик јесу само говори (дпјалекти) сшарога словенског језика којн српски и рускп писцп почеше за рана дотеривати ио своме живом, народном говори , јер онај књижевпи језик, исснонско словенски , бгше за њих туђ п мртав. Овако урадшпе и бугарски па и хрватски писци, те тако посташе чешири

словенског језпка, а на пме: 1. бугарски словенски , 2. сриски словенски 3. хрвашски словенски и 4. руски словенски. Кад овако по науци стоји ствар, онда се видн, колико приличп сваком сувремепом богослову и правом књижевнику, кад мисли п држи, да је у данашњим црквеним књигама нашим најстаријн облик словен скога језика н кад га назива превасходно „славенским." Таки људи дају сами себи слабу оцену из исторнје српске књижевностн с једне стране и из историјскога правца п ноређене словенистпке с друге стране. Ко пак није рад да упадне у тако грубу погрешку, не остаје му ништа друго, него да се научп познаватн и ценитп наше старипе. Часпи тај иамонско словенски језик изумр'о је одавно у устнма народа, који га је говорио п који га је сам називао „ сл>венски " (слокг.>11>с1:х1н 1л:гшп.) а „ сшари и додаје се к називу за разлику од новога „словенског" (словеначког или крањског) језика, којем је он, као и бугарскоме, родишељ , а онн његови иотомци , јер су,