Српски сион

Б р . 11.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 165.

Божић исте године буде он посвећен за епискоиа и патријарха. Сада се отворило за њега ново поље за рад. Положај дариградског патрпјарха у то доба беше врло тежак. Једини је оп од патрпјараха на делом истоку остао у независној хришћанској држави. Осталиисточни патријарси су били под игом Мухамеданаца. Сви погледи дакле беху управљени на цариградског патријарха и сви љега слушаху. То беше неправо римским папама, који су хтели да владају над свом црквом. У самој цариградско.ј патријаршији беше јеретика, ау полнтпчиом животу се водила борба између цара Варде и царице Теодоре, те је патријарх морао нрема свему томе пмати своје становиште. Патријарх Фотије већ по својој природи хтео је мира. Но не беше му суђено да у мпру проводи век. Присталице свргнутог патријарха Игњашија почну ровити против Фотија. Из Рима стигне писмо, да папа Никола I. не признаје Фотија за патријарха, и уједно у нстом писму нана вели, да он пма апостолскпм авторитетом својим да решп : ко ће бити патријарх у Цариграду. Замера Фотпју, што је од мирјанина постао патријарх и то још за жива законита патријарха Игњатија. — Међу тим је борба између Игњатијеваца и Фотијеваца била врло жестока и услед тога су наступила и многа гоњења од страае императора Вардв , који је држећи уз Фо тија употребио прилику, да гони ириврженике царице Теодоре. — Тиме се цела борба пренела на црквено земљиште, те које због тога, а које и због иконоборства, које још ннје сасвим било свргнуто са дневног реда, појави се потреба, да се сазове сабор, којн ће учинити крај размирицама. И заиста 861. године састане се сабор у Цариграду. На њему беху и иосланици папиии, заступпици источних иатријараха и велики број епископа Бнло је свега на сабору до 318 чланова. Ту се одмах иконоборство осуди, за тим буде закључено, да се патрпјархИгњатије свргне и да се Фотије призна за патријарха. После овога сабора, када се Фотије сигуран осетио на своме престолу, отиочео је њггов разноврстан плодотворан рад.

Знајући да је многоме злу криво површно образовање, Фотије је сам колико је год могао ширио просвету, расправљујућн са својим бившим ученицпма многа научна питања и пресуђујући разложно и опширно многа књижевна дела, која су му ноднашана на суд. Његов двор беше отворен за свет од науке. Своје ученике, за које је знао да ће бити вредни браннтељи православља, постављао је за епископе, и за мало се заиста приметио успех у просветном наиредовању грчком. Фотије, као начелник црквени п ироповедник беше строг али врло праведан. Он се није устручавао да по потреби јавпо сред храма пред целпм светом замери ово или оно и властима па и самоме цару. Том његовом енергијом много је зло он из највпших кругова истистнуо а и самога цара Михајила је на прави пут извео, да п не говоримо колико је његовом речи подигнут морал у свему становпишту самог Царнграда, које је силним распрама и међусобним зађевицама било деморалисано. Његовом пастирском речи мало по мало уталожпле су се страсти п религиозне распре и 866 годнне дочекао је он радост, да је у Цариграду нодигнут сноменик у част имиератора Михаила и Василија, на коме беше натпис: да је споменпк подигнут у спомен сједињења свију јеретика у империји са православном црквом. Патријарх Фотије је са својом очинском бригом за невољне и сироте израдпо, те су подигнута многа склопишта за њих, Цео жпвот му беше посвећен уздпзању вере иравославне и бризи за морални и материјалнн напредак новерене му пастве. Но и ван своје натријаршије Фотије је ширпо истину вере хришћанске. Са јерменским моноФизитама је он био у живој препирци и дочекао је то, да су јерменскп епискони осудилп Евтихија и Диоскора и прпзналн су закључке четвртог васеленског сабора у Халкидону од год. 451. — Исто је тако и са Мухамеданцпма био у преписци и слао им је учитеље, међу којима беху и словенски апостоли Кирнл и Методије. На молбу Бугара, натрпјарх Фотије крстио је кнеза им Бориса п послао им је