Српски сион

Стр 168.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 11.

лесну природу у човеку Каз; дакле славити Бога треба не само душом, унутрашње, 1 него и телом, спољашње, онда и старање за телесну ирироду не само да није незаконито, него је шта вшне природна потреба и дужност човекова. Душа познаје и хоће, тело оваплоћује, изражава. Онаје способност, моћ, ово је израз, орган њеп. Да се способност и моћ оваилоти, изрази, оживотвори, треба да је орган — тело способан за ту Функцију. Другим речима, човек треба да чува и одржава целовитост или здравл.е тела свога, тог органа душе своје Да се сачува целовитост, здравље тела, налаже се човеку — умереност у свему. Преступати заповед о умерености, зна чп нарушавати здравље тела. Нарушава њем пако телеснога здравља греши се и против саме душе, гог и >враза и подоеја Б ожјд , која иште могућност, да се изрази у спољашњем животу. Умереност дакле као средство, да се омогући духовно напредовање, од великога је моралног значаја, она је еама по себн добродетељ. Служећп вишем, духовном. умереност издржава борбу против свега у]човеку, што је ниже, чувствено, неморално, на штету правилнога и хармонијскога

одношаја двеју природа у „малом свету!" Но, како се често показује обична умереност слаба и немоћна у тој борби Исто рија и искуство сведоче, да је тело са својим претензијама по често односило победу над законитим и високим потребама духа уза сву обичну умеренуст у свему. Требало је, а и дапас треба јачег н поузданијег средства у борби духа према пезакопитом и претераном пстпцању потреба телеснпх. С тога се налаже човеку, да у извесно време пооштри свакидашњу умереност у ту сврху, да се што више пружи слободе развнтку духа и задовољењу његових внших потреба. Иште се у извесним часовима од човека, да се одрече и сузбије све оно у себи, што год може да буде запреком и сметњом главној цељи његова живота, па ма то било иначе и заклонпго. Само тако и за то време могло се боље послужити вншим потребама духа човекова. Само тако и за то време већих лпшавања угађа се особито вољи највпшој која ствара. промишља и спасава. То су тренутци свеши, јер служе светости опредељења човекова (3. књ. Мојс. 19, 2 ); то је време једнако обавезно за све хришЛане, јер води савршенсшву оца небескога. (Мат. 5, 48)

(Наставиће се).

ШРИОН РОГАНОВИТц Црногорско-брдски митрополит. Написао : Дионисије Миковић, управитељ манастпра „Бање." (Наставак.)

Ј пшегодишње искуство пружило Је миГЖУтрополиту Илариону увјерење, да без ^образованијег свештенства не може доћи: до жељеног морално-религијозног развитка; с тога године 1880 поче радити о новом уетројству свог свештенства. Тијем устројством иенсионирао је старије свештенике и ослободио од парохијалнијех дужности, а замијенио их млађијема из богословског завода. Ово је митрополиту Илариону стекло рој душмана с тога, што пенспонираним

свештеницима, који су као узор-родољуои, служећи домовини и крстом и сабљом, поспјеђели, није с пенсијом осигуран опстанак, да пошљедње дане своје часне старости могу преживјети, јер им је пенсија са околности тако малена, да би поред ње морали трпјетп глади, кад не бн по што год своје непокретнине имали. и кад неби на њих гледало, као што гледа, милостиво око великодушнога кнеза Господара Николе првога. Ово ј *е устројство Иларион потписао 2. јануара 1882, највшпом приволом Ње-