Српски сион

СРПСЕИ СИОН НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ШВОСЛШЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. - У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 12.

У НОВОМ САДУ 25. МАРТА 1891.

Год. I.

СШИНДР ЗА 0БРА30ВАЊЕ 1АНЛСТИРСК0-Ш0НАШК0Г СБЕШТЕНСТВА. Од Јсромонаха Оергија, Шаирак-Нини^а. Друга епоха почиње са 1790-ом годииом п обележеиа је величанственим спомеником славиог и знаменитог шемишварског сабора , на коме је црквена и народна свест бујала, као ваљада никад дотле. У исто доба ступаљем на митрополитски престо знамеиитог јерарха и великогпоборпиканародног Сшевана СшрижтлтровиИа, поникла је карловачка гимназија, благодјејаније, па богословија — те је тим институцијама наш црквено просветни развитак знатно у напред коракнуо. Уз то је још Стратимировић са успехом уводио поредак и дисциплину у цркви и школи, и са ретком ревношћу неговао хришћанску побожност и црквено „благочиније" — тако, да и данас још живимо и вегетирамо већпном од оних плодова, за које се неумрли Стратпмировић трудио. Најзад трећа епоха отпочиње са 1890-ом годином, ступањем на престо српских Патријараха садашњега, вољом народа срећно изабранога патријарха српског г. Георгија БранковиЛа , са којпм ће — судећи већ ио досадашњем раду му, жељама и интенцијама — за наш устојани црквено-народни

ја нашу цркву и црквено-просветни «.живот, са 1890-ом годином, нод егидом патријарха српског г. Георгија Бранковића, отиочело је ново и без сумње напредније и сретније доба. Промисао божији тако је удесио, да нас на крају сваког од нотоња три столећа утеши надом на лепше и сретније дане — да се са последњом деценијом отпочиње нова утешна епоха у нашем црквено-народном п просветном животу, Година 1690. донела нас је сеобом из потиштених српских крајева у ове земље, са живом надом, да ћемо овде наћи услове за слободно развијање свога црквено народног и просветног живота; и поред свих нагаих неудаћа, — нада нас није са свим преварнла, јер у том првом периоду поникла је и развила се наша црквена јерархија, тај чврсти бедем, који нам старе тековине, светиње и име народно још и данас највпше чува ; поникле су прве наше школе, те најјаче узданице нашег народног живота и битисања — у опште у том првом перноду положене су основе и створени услови за целокупни иаш овострани црквено-народни и просветни живот.