Српски сион

С ТР. 194.

„СРНСКИ СИОП."

(>р. јЗ.

наЈСтрожију дисципдинарну истрагу одредити и ио стању стварн дотичне виновнике строго казнити. Саопштавајући наредбу оау Пречасности Вашој ради знања и строгог придржавања како свога, тако н иодручног Вам парохијског свештенства. уједпо Вам се налаже, да својски пазите и настојите, да свештенство родитеље и иородичпе старешине, ради шиљања млађих својпх у горњу сврху са Амвона у цркви сходном

поуком чешће н ио потреби тој, сваком даном приликом присаветовати и убедити не иропушта, имајући у осталом и ову наредбу у надлежни нротокол дословно унисати и од времена на време извештај свој о вршењу ове наредбе овамо нодносити. У Карловцима 13. (25.) марта 1891. ГеоргиЈе с. р. Патријарх.

Неслужбени део.

СШИИР ЗА ОБРАЗОБАБЕ ШАНАСТИРСКО-ШОНАШКОГ СБЕШТЕНСТВА. Од Јеромонаха Оергија, ТТТакрак-Нини^а, (Наставак.)

д онога, ко се хоће да посветн уз Л|^Г' вишеном чину свештепичком, свакн ]<у~ с правом очекује, да нма пеку нзвесну | меру општег образовања, а уз то, да му је душа оплемењена хришћанским вр линама, а ранум обогаћен свесним нознавањем вере и цркве своје, те да може Богу и цркви свесно и одано служити, а норед тога да побожношћу и образовањем својим може у околини и пред светом доетојно подизати углед и хранити декорум свога свештеничког сталежа. Бар то сваки зна, да одело пе чини човека човеком — па пи часна одора свештеничка — сама по с би — ие чннн никога евештеником, већ поред часне одоре свештенпчке очекује се од свештенпкакалуђера, да му је ум просвећен науком, срце оплемењено хришћапским врлннама, а душа нрожмана истинском н нравом ио божношћу. Па кад од свега тога ничега нема — кад се свештенпчко калуђерско обележје очптује у нукој спољашности, а у унутрашњостн : у разуму и душп, и у опште у целој духовној нрироди стоји све мрачно, тампо и неразвијено; — кад свеш тенпка-калуђера, као служптеља св. олтара

божијег не потстнче п не креће у службн божијој истинска и евесна побожност, већ слепн механизам; — кад најсветпје задатке узвпшеног позпва свога бесвесно и без учешћа срца и душе евоје извршује; кад му ее умље не заноси никојим идеалима а дела не равнају ни по којим моралннм принцииима■ — онда такав човек крајње иеоправдачо узурпише име свештенпка! Па кад се још на сваком кораку евојим понашањем, говором, делима и животом издаје да му не достаје она мера опшгег образовања н васнптања. која се н од ередње образованог и васпнтапог човска очекује — онда томе збиља не само да не прплнчи, већ баш рђаво стоји она часна одора свештеничка; јер кад, судећп ио оделу, очекујемо и од човека који га иосп, нешгио, а у самој ствари не X нађемо нишгиа, онда је ту готово оно разочарење, које тотално убнја углед и сваки добар појам о ономе, коме је сва вредпост, врлина и заслуга у оном оделу, које непрплпчпо на себн носи. Калуђер је елужитељ олтара божнјега. Може ли верно и одано Богу служпти онај, коме разум пнје просвећеп науком