Српски сион

Б р . 14.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 223.

дрквених општина и других корпорација. 0 стању Фонда даваће се редовно јаван рачун, а новац ће се смештати одмах у који новчани завод. За овај фонд биће нарочити благајник. — Певачка дружина „Станковић" једна је од најбољих српских певачких дружина, и она је својим озбиљним и напрздним радом заслужила. те јој је њен нокровитељ, преосвећени митрополит Теодосије Мраовић, постао и добротвор, створквши јој фонд , који већ сада износи на 23.000 динара, а који ће се још једнако умножавати. Певачка дружина „СшанковиЛ" обра&а се молбом : (накојој су потписани: председник Жив. П. СимиЛ, проФесор, и секретар Ђорђе Поаови^) појединим родољубима српским: да ириложе по могућности својој на олтар уметничког певања црквених и световних српских песама и на споменик човеку, који је на том нољу стекао неумрле заслуге; осталим певачким друштвима, да припомогну приређивањем концерата и забава у корист подизања дома и сноменика Станковићева; иравославним црквама и црквеним општинама, да из својих прихода одвоје по могућности и приложе на подизање дома, у ком ће се учити и усавршавати хармонијско црквено појање и издавати композиције и за остале српске крајеве; свима осталим корпорацијама и установама, које имају могућности да приложе на дом, из кога ће се ширити култура оне гране живота народног, која је битни део и породичног дома и народне цркве.

Ч Н Т У Л> Д.*) (•(■ Петар Чолић) иарох Туријски, члан епархијске консисторије бачке, некадањи срески школски надзорник за протопресвитерат новосадски, члан „Матице Српске", преминуо је 20-ог марта о. г. после дужег боловања у 69-ој годи ни 'живота, а у 43-ој свештеничке службе. Петар Чолић — иоп-Пера — не беше од обичних људи. И као човек и као свештеник служио је за углед у свакоЈ чистоти, у чврстом карактеру и истрајности ; он беше научен, један међу најинтелигентнијим од нашег свештенства, строго моралан. У скровитоме месту његовоме глас његов важио је као нека светиња *) Да бисмо могди у ово.ј рубрици достојно испратити на онај свет сваког преминулог свештеника, молимо лепо нријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде, и да напишу по коју реч из живота дотичног покојника. Уредн.

и сви га слушаху, јер свагда добро говораше и свагда добро иастве своје и народа свога на уму имаше. Пошто не имађаше од срца порода, сву своју љубав посветио беше цркви својој и пароду, и сваком нриликом и „времен!; и безвременЕ" учио је, упућивао, саветовао, иомагао где год је могао, старао се за поверено стадо као нрави пастпр. Али за то и беше стекао признања и љубавн у деце своје — нарохијана својих, као мало к ји свештеник Петар Чолић родио се 20. октобра 1822. у Турији од оца Михаила, пароха туријскога. Свршивши гимназију у Н. Саду и богословију у Ср. Карловцима 1844., буде рукоположен 1848. године, 13. априла, за ђакона епископом Евгенијем Јовановићем, а 23. априла исте године дакле неколико дана пре мајске скупштине за свештеника тада још митрополитом Ј осифом Рајачићем и придодат оцу своме за капелана. 1850. постане администратором, а 1852. парохом туријским, те је све до скоро нред смрт своју неуморно радио у винограду Господњем више него 40 година. У шездесетим годинама постане среским школским надзорником за протопрезвитерат новосадски, и у томе звању служио је пуних осам година. Епископ Платон одликова га 1864. „орденом" свешгеничким, „црвеним појасом" и намесништвом. Био је изабран и за патрона срн. велике гимназије новосадске, али је на том почасном звању после две године дана дао оставку. После стунања у живот Рескрипта буде изабран у епархијску скупштину; а за тим за члана консисторије и школског одбора бачке епархије. У своме месту био .је врло туго председник црквене општине и школски унравитељ Од године 1868. он је и члан „Матице Српске". Погреб му је био у петак, 22. марта. На погреб беше се искупило евештенство из околних места да носледњу пошгу ода своме врлом другу. Из Ст. Бечеја беше дошао: пречасни прота Ј. Борота, и Ј. Стеианов; нз Сентомаша: С. Мајински, Л. Каћански и Ђ. Страјић; из Феливарца С. Кирић, из Надаља Д. Петровић, из Чуруга В. ТеоФановић. У цркви се свршила прво служба „преждеосвјашчена" а за тим свештеничко опело. На опелу кратким и живим говором опрости се са покојником сентомапткн парох г. Л. Каћански. По опелу уз пратњу целог села и многих нријатсља и познаника ио-