Српски сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА НРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРЛБОСЛЛЗВИЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КЛРЛОВАЧКЕ.

СА ВЛАГОСЛОВОМ ОВЕ1ТОГ СИНОДА.

В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 16.

У НОБОМ САДУ 22. АПРИЛА 1891.

Год. I.

ГЕОРГИЈЕ по милости бокеијој, и вољи народа, православни Архиепископ Карловачки, Митрополит и Патријарх српски, Његовог цар. и ап. краљ. Величаства прави тајни саветник, краљевинз српске св. Саве велико-крстник, и т. д., и т. д.

Пречасном православном Свештенству обојега реда и побожном народу богохраниме епархије темишварске, прељубазној пастви својој у духу апостолскоме, шаље срдачни поздрав и патријаршески благослов. Љубазни верни ! Познато вам је, да сам благоволењем

и благодаћу једпног врховног Пастнреначелника св. ирав. цркве, Госнода Бога и Спаса нашег Исуса Христа, посредством избора славног српско-народног црквеног Сабора, и милостивом нотврдом ГБег. ц и ап. кр. Беличаства иремилостивог краља нашег Франца ЈосиФа ирвог, на упражњену столицу богохраииме Архиепископије Карловачке и Митронолије Сриске позван, у коју сам дана 29 Априла нрошле 1890. године свечано уведен и иншталиран. Од тога часа имао бих био престати дијецезаном вашим. Но пошто је св Архијерејсли Спнод нз разних важних разлога за добро нашао, да се епархија та за неко време непопушена остави; то ми је дужност бпла, по прнстојећем ми праву, све донде са епархијом том управљати, док нпје ГБегово ц. и ап. кр. Беличаство, на овострани у поданичкој верностп п оданостп поднесенп предлог, расположење ово на знаље узети, и ГБегово Преосве-

штенство епископа вршачког Господина Нектарија Дпмнтријевића за адмпнистратора поставити милост имало. И тако сад пошто је промотрење о управп енархије теммшварске учињено, разрешен сам од те дужности, и час је ево ириснео, да се од вас прељубазне ми бивше Пастве духовно опростпм. ЈБубазнп вернн ! — Осам пуних година је протекло н девета се крају своме приближује, од како сам управу богохраниме дијецезе темпшварске, по нзбору св. Сннода и мнлостивој потврди краљевској у руке своје примио, делећн за све то време са свима вама и са сваким од вас поједннце учешће како у добру и злу, тако и у радости и жалости. Ако сте ви, љубазнп моји, за то време очинску моју према вама љубав тако и у толикуј мери осетити могли, колнко се ја вашом према мени љубави свуда и свагда похвалити могу; онда је срце моје задово.љно н радошћу преиспуњено; — па впдпте, то задовољство, та радост моја