Српски сион

СРПСК

сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-НРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ШВОСШНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

В ЛАСНИК : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У РЕДНИК: САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 18.

У НОВОМ САДУ 6. МАЈА 1891.

Год. I.

0 ПРШТАМША&У ШШИЈЕХ ЦРКВЕНИЈЕХ КЊИГД У СЛРЛЈЕВУ.

Од проте Тоне Алагића, проФесора богословије у Рељеву. (Наставак.)

ок се то тако говорило и писало, урвдиички одбор обављао је тачно и савјесно посао, на који је иозван, свагда готово у присутности преосвештеног господина митрополита Николајевића, који је са великом пажњом, са потпуним п^зиавањем црквено словенскога језика, текста и садржаја књиге Јеванђеља, пратио ток радње, и по прегледу сваког појединог табака, ако не бијаше никакве ногрјешке, сам метао „Јтрпта1:иг". Штампање је тако брзо шило, да је текст Јеванђеља био већ у мјесецу јуну 1890. готов, а цијела књига Јеванђеља са свпјем доготовљена и за увез сиремљена у мјесецу августу исте године. По жељи високоиреосвештеног господина митрополита Николајевића, и на његов братски позив, дошла су и остала два српска православна митрополита у.овијем покрајинама: високопреосвештени госиодин Диописије ЖлијевиИ, зворннчкотузлански, и високопресвештени господин Серафим ПеровиЛ, херцеговачко-захумски,

да сва три скуиа прегледају и благослове нову књигу Јеванђеља с/уна 25 године 1890. састаше се у митрополитској резиденцији у Сарајеву трн споменуте српске црквене поглавице, да нрегледају нову књигу Јеванђедва и да о њој сво.ј суд изреку. По измјени мисли о одношају њиховом у оваком питању према всесвјатјејшем васељенском патријарху, уз то о праву и власти митрбнолитској и својему подручју, сва три српска архијереја. добро схвативши прилике, у којима се налазе, једногласно закључнше, да се умоли всесвјатјејши патријарх, да и он својом влашћу и својијем великијем угледом нотномогне овај рад, који би и онако морале да раде словенске сриске руке, кад је намјењен српској иравославној иркви. За тијем буде одмах састављен записннк, у који уђе осим овога закључка још и молба сва три владике на земаљску владу, да се настави штампање цијелога круга црквених књига. Ту бише и чланови уредничкога одбора, који