Српски сион

Б р. 19.

„СМ1СКИ

СИОН."

С ТР. 303.

проникнути вољом, да хигиЈенске поуке уносе у народ. Најпозванији Фактори у овом обзиру су свешшеници и учишељи Што се учитеља тиче, ту Је недавно министар пл. Гауч издао наредбу (о којој ' смо и ми у оном броју овога листа говорили), а што се богослова тиче, ту се највиши санитетски савет позива на то, да се већ код неких бискупских консисториЈ*а држе популарна предавања из науке о здрављу и о првој помоћи када ко настрада, те препоручуЈе. да се то чини свуда по семинаријама (до које ћемо, уздајући се у данашњег св. патријарха, и ми скоро доћи) и богословијама. Свештеници ће носле у народу моћи и у овоме погледу да развију благодетну радњу. Др. И. 0 (Српеко дечије забввиште у Н. Саду). Познато је, да је овдашња „Добротворна задруга Орпкиња Новосаткиња" закључила, да установи у Новом Саду сриско забавишше за децу. На ту цел скунила је поменута женска задруга ионриличну своту добровољних прилога, а и сама је одредила извесну своту на ту цел. А скупштина црквене оашшине новосадске уступила ј 'е 28. априла о. г. истој ' задрузи земљишше у николајевској аорти за аодизање забавишша и одредила је годишњу трииомоИ од 300 фор., за сад на три године дана. Осим тога одредила је пре неког времена и ,.Матица Српска" годишњи нрилог од 100 Фор. на исту нлемениту цел. Према томе може се извесно очекивати, да ће наша женска задруга на јесен отворити забавиште, које је тако нужно за наше мале Срнчиће и Српкињице! (Српеко вабавиште у Панчеву.) И честита српска црквена оашшина аанчевачка решила је прошлога месеца, да подигне о свом трошку забавишше за сриску децу. Тај родољубиви за кључак служи општини на особиту дику и понос ! (Избор двојице куратора за ерп гимназију новосадеку) обављен је у скупштини овдашње срнске црквене општине од 28. априла о. г. Из тројне кандидације, којујеучинио св. патријарх, изабрани су за курашоре : Александар Адамовип и Тима ЈерковиЛ. Ч 2 Т У Л> А.*) (ј - Рафајило Петровић) архимандриш Дечански, преминуо је 11. априла о. г. у Подгорици, *) Да бисмо могли у овој рубриди достојно испратити на онај свет сваког преминулог савештеника, молимо лепо пријатеље овога листа, да нам саопште смртне случајеве, који се догоде, и да напишу по коју реч из живота дотичног покојника. Уредн.

у Црној Гори, у 75-ој години живота свога. Овај узорити калуђер и храбри чувар св. манастира Високих Дечана родио се у Лесковцу, у ново-ослобођеној вароши краљевине Србије, године 1816. Покојник се посветио монашком чину у жељи и намери, да помогне своме бедноме народу у Старој Србији. Као архимандрит био је много година старешина српске царске задужбине, манастира Високих Дечана у Старој Србији. Он је ту светињу славних Неманића обновио и чувао ју од насиља турског и од честих насртаја бесних Арнаута. Због тога је више пута био гоњен од Турака и чамио у тамници. Пре две године морао је због зулума турског наиустити Дечане и тражити склони* шта у Црној Гори. И иоред заузимања кнеза црногорског, није се могао више вратити у Дечане, него је осгао у Црној Гори, где је но својој жељи живео у манастиру Морачи, такође задужбини Неманићкој. У последње време јако је иатио од грудобоље, те је тражећи лека својој бољетици најпосле у Подгорици испустио своју мученичку душу. По нарочитој наредби престолонаследника црногорског, кнеза Данила сахрањен је архимандрит РаФајило најсвечаније у манастиру Ждребанику. На ногребу му било је много народа, достојанственика, војвода, главара и свештеника црногорских. На опелу му говорио је митрополит МитроФан Бан надгробну реч. Нека је вечна успомена оцу РаФајилу !

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ. — И ј Црне Горе и Херцеговине. Успомене војевања за народно ослобођење 1876. (Са тридесет и две слике.) Написао А. НајевиЛ. У Новом Саду, издање и штампа А. Пајевића, 1891. — Књига је штампана на мањој 8-ни, на врло лепој углађеној хартији; има равно 2 9 штам^ паних табака или 4б6 страна, а цена јој је 1 Фор. 20 новч Ко иоручи најмање десет комада, добија књигу за 80 новч. Наруџбине ваља упућивати: Издавалац-пггампарији А. Пајевића у Новоме Саду. — Садржина ове књиго врло ]е обилата и занимљива. Писац нам лаким стилом износи историју Црне Горе и као очевидац нам описује живо догађаје, што су се збили за време борбе за ослобођење године 1876. у Црној Гори и Херцегов.ши Права је наслада читати ту красну књигу, која је скроз загрејана особитом топлкном осећаЈ'а Књига ова има трајне вредности, јер Је пуна живих и поузданих Факата из наше новије повеснице. У књизи има још и пуно лепих елика, које служе као допуна и објашњење испричаних догађаЈ'а и прилика; ту еу верни ликови многих јунака и знатних особа из тога војевања; а и многи су краЈ - еви у сликама представљени. Препоручујемо што топлије ову ваљану књигу, коју би требало да набави свака боља српска кућа.