Српски сион

С тр . 290.

„СРПСКИ сион.«

Б р . 19.

радо пристајемо, да овом нашом братском патријаршеском посланицом потврдимо: да је у Сарајеву прошле године 1890. иод надзором Преосвештених Митрополита : босанског, херцеговачког и звориичког, штампом издани славенски превод светог Еванђеља на употребу православних цркава по Босни и Херцеговини, тачно нрегледан од наше свете Матере Велике Хри стове Цркве, и пронађен будући сугласним са оним у Петрограду, редигованим (приређенпм) по правитељствујуштем свјатјеј шем Синоду нравославне цркве свију Руса, изданим 1847. године славенским преводом, и да је у потпуном сугласију са примљеним од свеопште православне црк ве, светим и аутентичним оригиналом Светога Писма. За то и благословисмо то бо гоугодно дјело издавања светих црквених књига, кроз које се богодана и сиасителна благодат наше непорочае православне вјере усељава у душе побожних хрншћана. „Но овом приликом сматрамо за сходно придодати да, пошто се примјетило, да се парентетичне мисли изворног текста светог Еванђеља, и к тому од прево диоца ради разјашњења славенскога израза додате, умећу у једне те исте дијакритичке знакове (интерпункције), у парентезе (. . . .), — то свраћамо овом пригодом пажњу Иашег Преосвештенства као и остале споменуте наше у Христу бра ће, да се у предстојећем издању књиге Аиостол , за коју сте овамо пријавили, или у евентуалном издању светог Еван ђеља, и то оне прве (мисли) мећу у ове парентезе (. . .), а оне друге (мисли) међу кваке [. . .], ради тачне разлике као што је и у споменутом издању Петро градском. — Божија пнк благодат и бес крајна милост нека је с Бама." Има ријечи и реченица у данашњем црквеном словенском језику, које нијесу на своме мјесту; али при свем том сачу

вао је црквени словенски језик општи темељ и многе особине језика, који је до шао до нас кроз Осшрол1ирово Јеванђеље (од год. 1057.), и из другијех данас нама по знатијех старих писмених словенских споменика, који и ако нијесу потекли непосредно из пера Ћирила и Методија, ипак вриједе као плодови труда овијех првијех словенскијех учптеља И просвјетитеља. По томе и језик, који су нам сачували ови наши стари споменици, стоји најближе прототипу језика Ћирилова и Методијева Старина, слог, слова, богатство у изразима, красота и величина у говору и пјевању на овоме језику, унотреба његова у старој црквеној и свјетској књижевности. нарочито при служби божјој, у разним црквеним молитвама и чиновањима, за тијем, његова разумљивост, но ииак разлика од обичног народног говора по разним крајевима, у којој лежи нека оз6р1љност и тајанственост, која нанаја и храни религиозни дух човечји, — ство рила је вјековнн пијетет Словена према њему. Бугарски калуђер X. вијека Храбар, кад је писао о тисменима , и бранио Ћириловску азбуку и словенски превод светих и богослужбених књнга, од преба цивања тријезичника, рекао је: словенска иисмена су најсвешија и најчаснија, јер их је изумао свеши човек. — Црквени словенски језик, особито етарије енохе, веома је дакле значајан и по Филологију и по цркву, и с тога што вриједи као копча између свију грана словенских језика и њиховијех народа. Код нас Срба, а не давно и код Бугара. јавило се неколико људи са жељом, да се црквене сло венске књиге замјене српским, или српскословенским (србуљским) преводом, односно бугарским. Код Руса почеле су веома рано улазити особине њихова језика у текст црквених књига, а с ти.јем и још неке неправилности ; нешто због близине осо-