Српски сион

С ТР. 322.

„СРПСКИ СИОН."

В Р. 21.

А(1 С.О. 329. ех 189). ш НАРЕДБА саборскога одбора, упућена свижа едархијским административним одборихма ради обнародовања одлуке му у обзиру спуштања постотка код хипотекарних зајмова срп. нар. цркв. фондова.

Сриски народно-црквени саборски од бор, као управа срп. нар. цркв. Фондова и заклада, донео је данашњега (потгшса нога) дана и под горњим бројем одлуку, да се аостошак код хииошекарних зајмова сраских народно-црквених фондова и заклада од 1. јулија 1891. год. са /°/ 0 ом ш. ј. од 7°/ 0 на (?°/ 0 спушта тако, да ће од тога дана код управе ове како досадањи дужници-зајмодршцн тако и онп, који од тог времена буду узимали хипотекарни зајам, на сшошину фор. а. вр. илаЛаши годиите само 6'°/ 0 камате. Овај иробшиак се у ои(\е не расиростире на оне фондовске дужнике, ко)и су до 1. јулија 1891. због неилаДања зајмовнг1Х камаша веИ ушужени. Од истих ће се и даље узимати 7°/ 0 камате. У таквој

прилици пак, кад утужени дужници сву редовну (текућу) и затезну камату (ра зуме се увек по 7°/ 0 ) као и судске трошкове измире, ако им се зајам и даље остави , од дана те пзмире тгаћаће такође 6°/ 0 камату. У свези са саопштењем овостране горе наведене одлуке нозива се славни епархијски адмипистратнвни одбор, да упути све подручне своје срп. прав цркв. онћине, да псту одлуку саборског одбора овог сходним путем н начином својем опћинству одмах објави. Из седнице саборског одбора, држапе у Карловцима 12 (24.) априла 1891. Георгије с. р. Натријарх.

Неслужбени део.

ЛИЧНОСТ ГОСПОДА ИСУСА ШСТА. С РУСКОГ ПРЕВЕО ; ЛУКА ПОПОВИВ., парох панчевачки

(ветиња човекова садржи се у тежњи, да се ириближи Богу: скдти в ^днте, ико Дзх сватх есл\к (Лев. 19, 2). Но ако свети Бог остаје за људе увек недостижним идеалом, којем се човек само приближити може, то је Христос Спаситељ исто тако савршен, као што је савршен и Отац небесни; у Њему видимо та иста савршенства, та иста својства. која се у Богу налазе. У чему се састоји бнће Божије? Тешко је приступити решењу питања овог ограниченом уму човековом. Али, у Богу се исказује једно тако својство ; којим се

(Наетавак.) изражава биће и живот ЕБегов у свој иуноћи својој : „љубав Божја, виша од свију осталих својстава, слика сама по себи биће Божије, — внше, него што друго какво својство псцрпљује бескрајно море бића и живота Божија"*); с тога и Апостол Павле назива Бога љубављу (1. Јов 4, 8). Најсавршенпје откривење љубави налазимо у Христу : каква је та љубав и шга је кадра учинити — о свему томе можемо се у потиуности уверити из живота Христова који живот беше једно велико дело љубави. У старом завету, да би изразио Своју *Ј Б$ллевг — ,Дш5овв Божествеинаа," 2—е изд., 44.