Српски сион

Б р . 25.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 397 .

канских старокатолика изјавили су рускоме е иископу у Сан-Франћишку жељу, да приме иравославље. Такођер стали су се сједињавати оиет с православном црквом руски унијати, којп су се пз Галиције преселили у Америку. Први се повратио у православље отац Товт, настојател. грчкоунијатске парохије у Минсаполису. Товт је свегатеник из Угарске, човек врло способан и образован. Не давно је поелао неке људе да куие прилоге за цркву. Кад су дошли у Сан Франћишко код православнога епискона, он се много чудио, кад је чуо, да у Америци има руских унијата. Епископ је даровао цркви у Минсаполису крст од злата и еванђелије, а о. Товту нослао је друге дарове, и изразио им жељу, да носети Минсаполис, у којој околини живи 30.000 старокатолика, који прелазе у православље. Када еу за то чули у Мансанолису, сви руски унијати са својим парохом јавили су рускоме епискону, да ће се оии опет сјединити с православном црквом, и они су збиља данас православки". Ч И Т У ЈБ А. ("Ј" Радо^лав М^ђаревић) аарох Гац Титаошки, у епархији будимској. преставио се дана 9. јуна о. г. после дуготрајне болести у 66 ој години живота свога, а сахрањен је 11. јуна у ирисутву многобројног свештенства и народа. — Говорио му је надгробну реч у цркви Стеван МихалумН, парох КишФалубски и посланик среза Мохачког. — Покојник се родио у толнанској жупанији, у месту Батосеку 182о. год., те је пренесен као дете од 6 недеља у РацТитош, где му је покојни отац бао парох и намесник среза Мохачк'>г. Покојник је свргаио богословију у Ср. Карловцима 1847. год са покојним еиисконом ТеоФаном. Руконоложен је за личног каиелана своме оцу пароху Рац-Титош ком 1851 год од енископа будимског Платона. Општину Рац-Титошку служио је као верни духовни отац и пастир 40 година Био је вредан и примеран свепггеник, који је многима за нример служио. После себе оставио је удову супругу, која њега и јединца сина оплакује. Нека је вечан спомен честитом и добром пароху Радославу Мађаревићу! М. Д. ("}" Герасим Лалић.) ирота сарајевски, преминуо је у Сарајеву ноћу између 7. и 8. маја о. г. Покојник се родио 1815. године и био је испрва занатлија, али се вазда бавио књигом,

а, особито је радо читао црквене књиге. Год. 1854 била је оекудица у српским свештеницима у Сарајеву, те га је српска општина сарајевска позвала да ступи у свештенички чин, на је те исте године и рукоположен за свенггеника. — Навешћемо овде о проти Лалићу неке изразе из некролога и животописа покојниковог у 9. и 10. броју „Босанасе Виле ". Ево шта се тамо између осталога вели: „Као свештеник уложио је све своје силе, да тој дужности што боље одгов ри. Није жалио труда ни времена, већ је с највећим одушевљењем и пред извесним опасностима живота вршио своју свету дужност. У своме ревносном раду претрпио је много невоља и неугодних — па чак и по живот онасних часова. . . . Био је евештеник какав се данас ретко налази. За свој српски народ и свету веру православну готов је био у свако доба и свој живот дати. — Сва црквена нравнла и све црквене обреде знао је на памет, те је с тога одликован почашћу секеларија. И акатисте је све на памет знао, на их је дневно читао и по неколико пута. Год. 1887. 25. дец. произвео га је г. митрополит Ђорђе Николајевић због заслуга својих за нроту са рајевске срнске цркве. . . . Прије две године, а у својој старости, постигла га је велика жалост и несрећа, јер је укопао сина, свештеника Николу, који је с одликовањем свршио богословију у Београду и духовну академију у Кијеву. Потрешен смрћу свога сина а и савладан годинама, иочела му је снага опадати. док га на послетку није болест у иостељу оборила месеца октобра прогале године. Сарајевска онштина, за његово ревносно службовање не пуних 37 година, дала му је мировину од 30 Фор. месечно и ирипомоћ од 50 Фор. Но није дуго уживао ту мировину. Последње еу му речи биле : Боже благослови мој мили народ срнски и свету православну вјеру! — Прота Герасим није свршио богословских нити каквих великих наука, на књижевном нољу није нигата радио, али је заслужио да се н-егово име забиљежи у историји сарајевске срп. нравославне цркве и сриског народа, јер их је са највећим и ретким пожртвовањем служио! — Нека му је вечан спомен!

Исправак. У последњем '^4. броју овога листа на стр. 371. у 1. реду има повећа погрегака, која смисао квари. У место изображавање треба да стоји издржавање, гато се овим исиравља.