Српски сион

С тр . 450.

„СРПСКИСИОН."

Б р . 29.

смрт побеђује, што је човеку једина утеха, душа, та неугасива искра, леио и поштено име, плодови просвећеног ума, племенита дела, све то побеђује смрт и живи ио самрти, живи до века. Овако врлом покојнику, одличном слузи олтара и божјега и народнога, родо љубу, једном по превасходству првом љубитељу књпге нам српске, песинку и кн>ижевнику, „достојно и ираведно јест" да се поклонимо и клањајући се светлом имену и раду његову, да на овом месту а на листови ове књиге нам лене, учинимо помен као захвални пријатељн и савременици му, угледа и подстрека ради иотоњем нараштају, који пође стазом живота и рада тешке али лепе службе свештеничке. * Василијв ЖивковиИ родио се у Панчеву 1819. године 31. јануара, од родптеља пароха Тодора Живковића и матере СоФије. У месту свог рођења походио је основие школе а по свршеним основним школама, дадоше га родитељи да би постигао вишег образовања на гимназијске науке у Ср. Карловце, а после на науке ФилосоФске у Сегедин, а на правне у Пешту и Пожун. Св. богословију изучио је у Бршцу, те како осећаше испрва воље и наклоности, мишљаше да се иосвети чину монашком. Али 1845. године, лицем о Петрову-дне умре му напрасном смрћу отац, и иоп Васа, да му мајка, како му се остала браћа разишла беху са огњишта домаћег, не остане без бранитеља и хранитеља, раскиде са евојим мислпма и жељама, те се реши и приволп реду белог свештенства, оженивши се Аном рођ Хранислав. Године 1845 у очи Божића, рукоположи га покојни епископ темишварски Пантелејмон Живковић за пароха панчевачког, у ком је својству деловао све до 1868. године, до смрти многозаслужног и општељубљеног тада старешине проте Косте Арсеновића. Смрћу проте Косте, умоли црквена општпна панчевачка епнскоиа вршачког Емилијана Кенгелца путем денутације најугледнијих јој чланова, да протопопско место попуни личношћу, која је тог места достојиа и способна, а та је парох В. Жнвковић. Епископ Кенгелап, који је љубио и волпо Ианчево и свесно му грађанство напчевачко, пменује 23. маја 1868. год. поп-Васу за проту. и тиме испуни жељу своје „челенке", како он о Панчеву обичај имађаше гОоОрити. Као парох панчевачки беше покојник обљубљен и стицао је љубави и поштовања у својих суграђана, који ту љубав и то поштовање према пароху п проти своме сачуваше ето до саме смрти му. Прота Васа беше срце и душа пре-рескриптуалној општини, којој је као секретар од 1841 —1869, све док се није сходно законским нрописима организовала, вољно и драговољно послужио п много својим знањем и заузпмљивошћу користио, застунајући је достојно нрема тадашњим вишим духовним властима с једне, и милитарним с друге стране. Од године 1846—1860 вршио је дужнос/г катихетску на тако званој математици; а од г. 1863—1873 беше вероучишељ на кр. реалци и професор срнског језика. Много је данас ученпка његових, који се с поносом сећају свога учитеља и катихете, који је умео и знао својим ђацнма онако слатко омилити светиње своје лене вере и матерњег језика. Године 1866 изабран беше за члапа апелаторије а доцнпје бп сабором изабран