Српски сион

С тр . 454.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 29.

На опелу начелствовао је високопреч. г. архимандрит гргетешки Иларијон Руварац , уз асистенцију игумана Војловице преиод г. ЈосиФа Јорговића, и г.г. протоиресвитера ЈеФте Вукадиновића из Земуна, Новице Лазаревића проте београдског, Ал. Стојадиновића проте бело-цркванског, свештеника и ђакона из Београда, за тим: Л. Поштића пар (Бреотовац), В Богосављевића нар. (Баваниште), М. Радосављевића (Перлез). Петра Ћурчића нам. (Томашевац), Луке Болгарића пар. (Баранда), Б. Новаковнћа (Црепаја), Ј. Кнежевића (Ковин), Н. Милутиновића (Плочица), Н. Мојића (Јарковац), II Болгарића (Долово), Д. Руварца (Земун), Ј. Поповића (Ботош), Ст. 1 Ј адосављевића (Омољица). В Радовапчева (Црепаја). Ј. Станижана (Чента), Ј. Малушева (Ново Село), М. Рајина (СеФкерин), М Ракића (Долово), Ал. Каменковића (Ботош) и двојице монаха војловичких. Месно свештенство ишло је с породицом иза сандука. У цркви по св евангелију опростио се с покојником парох г. Д. Радуловиб, нацртавши у кратко живот покојника као свештеника, и набројпв му заслуге око срп. цркв. општине панчевачке. Црква беше дупком пуна света, а силан свет остао је у порти, јер неје могао ући. Из цркве изнесоше покојника свештеници и положише му сандук у велелепн;; и сјајна погребна кола општинска. Поред кола носила је овд. тргов. омладина венце, што их општине, пријатељи и поштоватељи на самртни одар положише. Улице којима је спровод ишао, беху начичкане светом. Кад је спровод стигао до пред гробљанска врата, скидоше покојника и метоше га на носила. Ту се, прије него што ће му тело предати мајци земљи, опрости с покојником парох Лука ПоиовиЛ. ,рекав ко је и какав беше прота Васа као песник. После говора отпратише покојника свиколицп свештеници и прпјатељи до вечне му куће. Тужна, али величанствена и достојанствена свечаност ова обављена је у најлепшем реду. Изрази саучетпћа које породици које општини стизали су многи. В. сл. саб. одбор изјавио је своје саучешће цркв. општини. Депутација пев. друштва „Станковић" из Београда изразила је своје саучешће породици; а као израз саучешћа, туге и жалости, сведоци су они многи венци положени на самртни одар иокојников. Од цркв. општина положише венце: I. панчевачка, перлеска, јарковачка, ботошка, ковинска; даље II. панчевачко срп. цркв. певачко друштво; III. свештенство месно и протопијата; IV. новосадски поштовачи, који му и посмртницу с ликом на глас смрти му штамнати дадоше; V. Братство манастира Војловице; VI. Благодарни ученици (негда вел. реалке); VII. Др. Св. Касапиновић; VIII. Петар Болгарић, парох доловски и IX. Љуба, Милан и Мила. На погребу видесмо многе му пријатеље н поштоваче са стране, који су похитали да укажу последњу почаст нријатељу и познанику проти Васи. Од стране епархијске управе у Иршцу видесмо поред преч. г. проте Стојадпновића и г. Николу Мандукића, консист. бележннка; из Земуна предс. цркв. општ. г. Барјактаровића и нуковника у миру С. Давпдовца; из Београда дра Батута и нроФ. вел. школе Драгишу Милутиновића; из Н. Сада гг Тону Хаџнћа, секретара „Матице Српске", нроФ. Бл. Бранчића, тптампара Арсу Пајевића и трг. Љ. СтеФановпћа. а и многе друге, који нека нам онросте, шго им се у овај мах не могасмо сетити имена и пзређати их.