Српски сион

С тр . 564.

„српски сиое."

Б р . 35.

1886. са свом озбиљношћу и под претњом законитих посљедица загрозио, да се скупгатина сазове, наредио је истина адм одбор избор нових скупштннара, који је у току 1886. год. свуда. по целој епархији обављен, изузимајући јединога Сомбора, где се избор обавкти није могао због изузетнога стан>а, у коме се тамошња црк. општина налазила; али се седнице и опет за све то време држале нису; — и тако тек сада, пошто је еиискон Василијан Петровић, који је од половине 1882. године са еиархијом овом као дијецезан до дана 16. ја нуара ове године унрављао, када је на прасном смрћу у вечност преселио се, пало је мени у део да као Митрополит Патријарх ове области, кормило епархије ове привремено до коначног и законитог попуњења њеног, у своје руке нрнмим, и све оно што иредходницп мојп извести пропустише или не хтедоше, номоћу вашом и придоданих ми органа изведем и у законити ред и иоредак приведем. „Да се за минулих 20 година много што шта на пољу црквено-народног автсномног жпвота нашег у онште, а у овој енархији на по се. догодило, изменуло и променуло, није ми нужно напомињати. Сви сте ви, Господо и браћо, којп сте развитак тај бодрим оком пратили и пратите, мање више очевидци и живи сведоци тога. Толико ипак насиоменути морам, да сам енархију ову, која је некада са уредности своје свнма другим енархијама за узорити образац служила, у доста запуштеном, и да се благо изразим, у размаженом, а канцеларију и архиву у сасвим занемареном стању затекао, што се поглавито сла бо.ј управи па и другим разним околностима и неприликама нринисати има, које су на све стране и у свима скоро гранама автономне управе наше овладале, и које озбиљном раду и нанредовању у цркв. просветном животу нашем сметају и тако рећи точак коче! „Ја сам одма у ночетку, чим сам се са стањем и одношајима ове епархије упознао, покушао да се бољи иоредак у ад министрацији заведе, а особито клонула дисциплина успоставп; но на жалост иризнатп морам, да жељена резултата, нп по-

ред најбоље воље, за ово кратко време није се дало ностићи. „Толико је извесно и са мирном савешћу отворено рећи смем, да све оно, што се за ово неколико месеци на пољу томе, а под надзором мојим радило и ради, радило се у најбољој намери и савесно са жељом, да се запуштено стање колико је могуће унапреди. не обзнрући се ни десно ни лево, но нридржавајући се строго постојећих законитих^кпедаба и наредаба, и уклањајући са пу,а све оно, што је дојако напредан развитак спречавало а неред и незаконитост п -државало. И ја се тврдо надам и у Бога уздам, да ће ми поред добре и истрајне воље, потпомогпут од придодагих ми органа епарх. управе, за руком поћи да у напредак све на боље нође, те да ће епархија бачка просијнути и онај углед, који је некада имала, и оцет повратити моћи ! Прнметити ми је још и то, да су у току минулих 20 година многа места епархијске управе ово смрћу, ово остав ком, ови неучешћем, ово пак исељењем у стране земље, упразннла се, која нам са да попунити ваља, ради чега је поглавито ова скуиштина на данашњп дап и сазвана. „Исто тако настунпла ]е промена и у канцеларијском особљу, пошто сам доја кошњег привременог бележника Димитри ја Поповића због дуготрајне болестн, са чега је канцеларија велика уштрба трнила, од дужности исте разрешити морао, поставивши за привременог бележника јеромонаха Сергија Шакрака Нинића бившег вредног и поузданог бележника консисто рнјалног у Темишвару ; а на место доја кошњег канцелисте, јереја Павла Михајиловића, кога сам такођер од дужности разрешпо, поставно сам за канцелисгу придворног јерођакона Лукијана Богда новића, са насловом подбележника консисторијалног. Како се пак општински н ма настирски рачунн од впше година, наго милани и непрегледани у архиви палазе, то да би се и у томе погледу у напред ко ракнуло и редовно стање постигло, за добро сам нашао и донде докле сл. скуп штнна у овом предмету закључак не донесе, за привременог рачуно-ревизора и-