Српски сион
СРПСКИ сион НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-НРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ НОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.
СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.
В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. - У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.
Број 45.
У НОВОМ САДУ 11. НОВЕМБРА 1891.
Службени део.
Год. I.
ПРЕДЛОГ 3А УРЕДВУ о устројству православне српске народно-црквене автономије у области карловачке православне српске митрополије.
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ. Чл. I. Православна српска црква у Угарској, Хрватској и Славонији саставља једну и нераздељиву митроиолитску област, која се зове: православна српска митрополија. Чл. II. Православној српској митрополији стоји на челу карловачки архиепископ и митро полит и патријарх српски са столицом у Ср. Карловцима. Чл. Ш. Саставни делови области православне српске митрополије јесу следеће епархије: 1. Сремско-карловачка архидијецеза, којом управља архиепископ карловачки, митрополит и патријарх српски, са столицом у Ср. Карловцима. 2. Пакрачка епархија, којом управља епископ накрачки, са столицом у Пакрацу. 3. Горњо-карловачка епархија, којом управља епископ горњо-карловачки, са столицом у Плашком. 4. Бачка епархија, којом уиравља епискон бачки, са столицом у Н. Саду. 5. Будимска епархија, којом управља епископ будимски, са столицом у Св. Андреји. 6. Вршачка епархија, којом управља епископ вршачки, са столицом у Вршцу. 7. Темишварска епархија, којом управља епископ темишварски, са столицом у Темишвару. Чл. IV. Поједине епархије, као црквене области, које се састоје из црквених општина и манастира, заокружавају се као што сљедује:
1. Архидијецеза карловачка обухвата следеће црквене општине 2. Епархија пакрачка итд. 3. 4. 5. 6. 7. Промена у погледу опсега епархија и столица епископија као и укинуће постојећих и установљење нових епархија може се у будуће само у смислу §. 18. носледње алинеје ове уредбе извршити. Чл. У. Црквена је општина основа у областном саставу епархије и састоји се из православних породица и појединих особа у опредељеном опсегу једног или више места или села на ту цел здружених, да своју цркву и школу, свеп тенство и учитељство издржавају и да се о свима потребама своје цркве и школе старају. Садање границе црквених општина узакоњују се, а у будуће моћи ће се свака нромена у погледу опсега црквених оиштина само према одредбама §. §. 169 —176. ове уредбе извршити. Чл. VI. Манастир је пребивалиште лица монашког реда на ту цел здружених, да по монашким, православном црквом освештаним правилима живе и помоћу манастирских добара своју кућу и цркву издржавају, и да црквене и просветне цели потиомажу. По томе су манастири засебне црквене општине. Укинуће постојећих и оснивање нових манастира и аФилирање једних манастира другима моћи ће се V будуће само по смислу одредаба §. 18. последње алинеје ове уредбе извршити.