Српски сион

Б р . 46.

„СРПСКИ сион. а

С тр . 741.

шли некако одмах у почетку на ове речи: „Позвани Фактори: учитељи, свештеници и сва интелигенција срнска! Прионимо својски, још за времена, да уленшамо, ироширимо и украсимо зграду дичног нашег православља, Прионимо дарадо-инашим, нашпм делима и добрим иримером омилпмо народу нашем похађање св. цркве нам народне" — номислисмо: е сре ћан је млади иарох, погодио је прави нут ! Но кад шганак до краја ироучпсмо, увидесмо — на нашу жалост — да млади парох Понадић тим срећно погођеним и

изаораним нутем

нпЈе до краја пшао!

Пошао је њиме, ишао је до некле, и застао на трећини пута! За то, „што је у нашем народу похађање св. цркве и богослужења врло немарно" свалио је он — тако рећи — сву кривицу на — интелнгенцију, и то још нн на сву интелигенцију, него од ње на ону, која је „у јавним политичним областима и уредима и која господује око поглаварства." С тога и мислимо, да му је одговор на стављено питање — једностран. (Наставиће се.)

ЈОШ ЈЕДНА СТАРИНА ИЗ ТИТЕЛСКЕ ЦРКВЕ.

овдншњој срнско-правоелавно) цр^квгг нашао сам у једној књизи један стари лист од годпне 1746. Лист тај морао је свакако бити онај иразан лист, што је до корица, а писан је, као што ће се даље видети, руком свешшеника виловауког неког иои-Николаја. На једној странн, која је сва нсписана, одмах горе стоје грееи којн вапију на небо: ГрФ.си коиикмри на н«во: В одмсе челок-ккоу БИСТВО, ВЛЈ5ДХ СОДОЛ4СКИ, ШЗЛОВЛЕНТе уВ0ГН\*7. н лншсше л\зди кх д-ћлдтелрл\х. За тнм иснод тога долазе: 7: Д'1>Л7. лхнлости гћлЕСннух ДлЧ^фД НЛГНПЛГН, ЖЛЖД8Ц1Л1Ч^ плпоитн, НЛГДГО 0Д6ДТН, НСК^ПЛАТН ПлФ.ГПНН/А, НЕЛ\0||Ј нлтџ посегрлтн, стрлндпу К Д0Л\7. ккодити, у-ЛАфШЛПУ Г10Гр5ВЛТИ 7: д-ћлх л\илостн д\-окни\*7, (ЈогрФшлк^цглга) нспрлкити, нб,доул\ г 1ногрлпу учнти, соллн /АцгелгВсе довр-ћ сок-ћтокати, IV силсенУи ВЛНЖНАГЦ) г.Гл л\олнтп печллнлго ут-ћшдтн, ненрлкдн триети удовно, долги покнннил\% нрофлти 9-АТ7. ВЛЛЖ(ИСТП7, ХрТОЛ\% р(КОЛМ1Д ИЦЈИ ко ксдкои кннз-ћ. Овде је сад нодвучено, а псггод потеза долази : 5 : ч8кстк7. телесниуг кид+.нУе, слншлнТе, гЗвонднТе, кхк^шенТе, н лЈсА.злнТе.

4: последнТд сллертх, с?5дх, гееннл, н црстко нвное Доцнггје другом руком 1770. има исггод овог написано две три ове последње речи. На другој страни од горе долази: -V ^ {«') д-ћл-ћух уртигнинл челок-ћкл. ЧлК7, уртТлМШГЛ Д0ЛЈК(НСТК!5еТХ илгћги Кг8 ксјл\ог 8 цјелл !5 1. л1овокх. козлк<виши г^л вгл ткоего кс+.л\7. срцел^л ткоилхх, и ксек> д^шек> ткое(о Н К"ћЛ1И СНЛЛЛМ1 ТКОНЛЛН, 11 ксек> Л \К1СлТ'к тко610 и влнжнАги) ткоеги> Аки* слл\'А севе. П6п7» пнколле сцј6ниик% кнлоклчки, Писл БрЛТТИ лл06и С1|Је ,нннк0л \7. годл Ш({нцл тнтелл, 1746 го здрлкстк8ите ллцл ||олТл и пропонте с'Те 7 го дна по покеленТнг г$нд епнкопл, влч: сег: у килок!5, и еглрсклгш — н прочлл Оспм тога п испод овог има неколпко пмегга нз доцнијег времена (1765) записано као: протоколд пдроуии ибпд жикднд ЛрсеннА 1и>лнд 1765. л\ц"д 1>5лнл 20-го. У Тишелу 4. октобра 1891. Емнл Степанов, свештенпк.