Српски сион

СРПСКИ сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ НОТРЕБЕ СРПСКЕ ШВОСЛШЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КЛРЛОВЛЧКЕ.

СА ВЛАГОСЛОВОМ ОВЕТОГ СИНОДА.

В јгасник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Број 52.

У НОВОМ САДУ 30. ДЕЦЕМБРА 1891.

Год. I.

БОЛЕСНА ВЕРА.) (Свршетак.)

толови не би смели, ни могли бити

своЈина ноЈединаца, и ми мислимо, да у почетку нису ни били. Али кад I 4 је но времену црква дошла дотле, да је морала свој живот воднти и издрзкавати из својих нрихОД^ - тада је она донустнла и одобрила, да се и столови појединима у властитост уз извесну на граду предати могу, претпостављајући наравно, да ће се нри томе вазда на уму имати нета божија зановед, и да ће се према томе само старима и немоћнима столови издавати; црква није могла ни номишљати на то, да ће зар и онај хтети и желпти сто узети и имати, коме је сто са његове младости и јачине телесне н&јмање нуждан. а још је мање могла у то веровати да ће власт црквена и упра- „Грка ни Јеврејина. обрезања ни необре

рећи младићи, а стари, слаби и немоћни стоје крај њих и муче и киње старачко тело своје само да би у св. цркви до свршеЈка богомоље остали! Да, киње и муче, или — из св. цркве истуиају, богослужење напуПттају! Па ако баш и видимо у столу које старо лице, коју седу главу, то је за цело не видимо ондр , где би јој — по Богу и закону — мес/го било, него са свим натраг. и свакако иза леђа имућних и богатих! А зашто? За то, што је „младоме газди" — „од света зазор и срамота" да стоји за леђима старца: свога или туђега слуге и радина, за леђима зар настира и надничара а свакако сирота човека! А што је то „од Бога велика грехота", што у цркви нема, не треба и не сме да буде:

витељи црквени то дозволити хтети и моћи! Па ипак шта видимо данас? У столовима — ваистину „грешно тело" своје одмарају. или правије не одмарају — пошто им одмор није ни нуждан — него само столове запремају млади људи и тако

*) У овоме чланку изостало је случајно у прошлом 51. броју, на страни 820, у почеоту насшавка ово место : „А шта данас видимо ? Да се ова или она дужност свештеничка свршује — што но веле — „надвоје на троје"; да се молитве читају тако, да „ни речице разабратн и разумети не можеш"; да се песме поју само „што брже"; и да се служба божија служи — „као од беде !" — За тим долази: „Па кад народ слуша и гледа" итд.

зања, дивљака ни Скита, роба ни елобод њака" (Колош. 3. 11.) — једном речи : никакове разлике, а најмање по имању то га се не тиче, на то не ће ни да помишља! На што је још више: црквена власт то мирно гледа, црквена власт то донушта и одобрава — а овамо учи и доказује нужност и потребу извршења пете божије заиоведи, захтева поштовање старијих! IV. „Свака душа да се покорава властима, које владају, јер нема власти да