Српски сион

Б Р. 1.

„СРГТСКИ СИОН."

ц])ецизно ])егулите и налаже одиошај и ноложај евештенства нрема Енисконнма, па баш у таквој ])адњи, коју ми хоћемо да у име Божје заночнемо, а у којој морамо деловати нрема томе каноничком регулато]>у, и не смемо га нануштати, или га се еманциновати на ])ачун ма којих других обзира. Тај одношај и иоложај хоћемо да негујемо и да уздржимо, јеЈ) нам га налаже категорично и љубав за саму ствар удружења. И за најленшу мисао, најплеменитију тежљу и најкориснију намеру, да се оствари у друштву људи, неопходне су повољне околности, одсудна је добра воља и предусретљивост оних Фактора, од којих зависи Фактично н почетак и свршетак н>иховог остварења. У свакој таквој ]>адњи мора бити мудра почетка, тактична рада и обазрива изведења. Тако се мора иостунати, тако се мора радити и на остварењу удружења нашег овостраног свештенства. То је наше уверење, које ево отворено п јасно исказујемо. Према томе ми држимо, да је цељи, коју имамо на срцу и на уму, иајсходиије,

пре свега но])адитн иа томе, да стечемо и прибавимо нрви услов за остварење те цељи, за остварење нашег удружења. У ту сврху молимо и ирепоручујемо браћи свештеницима свију Дијецеза, да најбољим и сходнијвм начином, којим могу, учине потребне кораке код својих високонреосвештених Еннскопа Дијецезана, и измоле Њихов благослов и одобрење, да могу нриступити раду за удружење православиог српског свештенства у Мнтронолији карловачкој. Нашу душу обузима најјаче уверење, да ће мисао и цељ удружења свештеничког од Његове Светости и високопреоевештеиих Епископа примити топла благослова, оснажена бити искреном добром вољом и одобрена мудрим Њиховим и високим саветима, те да ће онда огрејана из загрљаја Њихове очинске љубави, укренљена и јака на крили Њихове високе помоћи поћи у свештенство, да охрабрн оне, који су у сумњи, да покрене скамењене, да одушеви и загреје све, који треба, који су дужни, да послуже узвишеној и илеменитој, корисној и великој цељи удружења свештеничког.

У име Божје — на цосао!*)

Бошко.

ПРЕИМУЋСТВА СВЕШТЕНИЧКОГ СТАУ1ЕЖА У ОПШТЕ.

Швештенички сталеж, у ]>азним временима и кОд разних народа, свагда н свуда је уживао нека особита преимућства — па и срп. прав. свештенство, од кад је наш народ прешао у ове земље, на основу привилегија и новластица, уживало ,је доста знаменита иреимућства — од којих су пекоја била слична оним преимућствима, што су их у овим земљама племићи уживали. Тако на пр. познато је, да је и наше свештенство у протлости било ослобођено од плаћања данка и војничке службе — шта више та слобоштина распростирала се кадшто и на целу кућу н породицу свештеникову. У садашњици је, наравно, свештенички

сталеж у онштим н]>авима н дужностима у главном изједначен са осталим граћанским сталежима — али ипак још и данас резервисана су свештеничком сталежу нека особита сталешка преимућства, Сваком свештенику нужно је, да нознаје та своја сталешка преимућства, која из граћаиског закона нотичу — на нрема томе да зиа уживати и унражњавати оиа. п]»ава. која му се дају, изнад ирава осталих грађанских сталежа. XXX. зак. чл. из 1879. год. прониеује, да се стан свештеников у толико, у кодико

*) Изјављујемо, да смо спремни и вол>ни сваком брату свештенику дати обавештаја, којега би потрлжио, ма у ком погледу, у радњи око удружења свештеничког. Уједно молимо, да и ми будемо извептни о свему, што се предузимало и чинило буде у тој рзди>и. УреднИШТВО.