Српски сион

Стр. 18.

Епископске резиденције оправљају се о трошку народно-црквеног неприкосновеног Фонда, у колико премашају своту од 200 Фор. а. вр. Маље годишње оправке пспод ове своте, дужни су епископи сами о свом трошку изврпшвати. Исто тако имају митрополит-патрпјарх и снископи илаћати из свога порез, и то : мптрополит-патријарх на сва у §. 1. наведена добра и прнходе, а енископи на своју дотацију, као п на кућне оагпте, винограде и воћњаке, које осим своје дотације бесплатно уживају. На тачпо испуњавање ове дужности има саборски одбор било нспосредио, било преко етгархнјских епитропа пазити. Г Л А В А II. 0 дотацији православног српског парохијалног свештенства. §. 6. Дотација пароха састоји се у овоме: а.) годишња плата у готовом новцу. б.) сесија земље, где је има или где је буде у натури, а где је нема, новчана накнада за њу. в.) бесплатаи стан у парохијеком дому. г.) наплата за обављање извесних душеиоиечител .с1м1х дужности (§. 8.) као н пристојбе за нздавањс званичних исправа. §. 7. Годишња плата пароха место бира и штоле одређује се у сталНим, по класама разређеним свотама, и ио томе се парохије у архпднјецези карловачкој и еиархијама пакрачкој, бачкој, будимској, вршачкој и темишварској увршЈ.ују у шест разреда. За основ и кључ овог распорсда узима Се поглавито број душа, но са обзиром на околности општина, према којнма се у мањим, али могућнијим општинама и на мањи број душа виша клаеа иарохове плате, а у већим, алн оскудннјнм, п на већи број душа ннжа класа одредпти може. ј 'азр. долази на душа с идатом од I. 1800 н вшне 1000 ф. II. 1600—1800 900 ф. Ш. 1400—1600. 800 ф. IV. 1100—1400 700 ф. V. 900—1100 600 ф. VI. 700— 900 500 ф. У еиархнји горњо-карловачкој увршћују се парохпјс у ,трп разреда. У I. разред спадају парохије са 2000 душа са платом од 700 ф. II. разред сиадају парохпје од 1600 до 2000 душа са нлатом од . . 600 ф.

У III. разред сиадају иарохије иснод 1600 душа са платом од . . . . 500 ф. По томе се иарохије у појединпм општниама по синску под а) у разне разредс увршћују. Догоди ли се, да је житељство у појединим оиштинама у ствари у толико веће или мање од броја у поменутом списку означеног, да се по том плата парохбва на вишу класу подићи или на нижу свести може, и.ти догоди ли се с временом у житељству каква знаменита иромена, то ће па захтевање црквене општине илн пароха епархнјскн административни одбо]) од једног до другог сабора, тто иреелушању обе стране иривремсно вишу илн нижу класу одрсђиватн, а незадовољној страни остаје иризпв на саборски одбор. §. 8. Сесију ужива парох у натури, где је има, илп где јс буде; а гдс је потпуно или никако нема, накпађује се потпуно или саразмсрно у новцу, и то :. а.) у архидијецези, будимској, пакрачкој п горњо-карловачкој дијецези са 200 Фор. б.) у бачкој, темнтпг.арској п вршачкој дијецези пак са ,')00 Фор. за сваку целу иарохијску еесију. Поводом сегрегације и комасацпје општипеких зсмаља припадајућн део на нарох. сесију и дом, уживаће такођер парох. Еквивалент па иарох. сесттју дужна је онгатина, а порез, у колнко то не би општпна иа еебе иримила, или опроштеио бпло, дужаи је плаћати парох. §. 9. Колико у месту има парохија, оиолико има биттт и иарох. домова, што ће дотична општина еаградити и то блпзу нарох. цркве. Док се парох. домовп не саграде, плаћаћс општина пароху саразмеран еквивалент. Овај еквивалент установл.ује опгатииа с парохом споразумно, а где се тај споразум не постигне, одрсђује ио предходном саелушању обе странке, а са обзиром на местне околностн, епарх. админ. одбор. Против одлуке администр. одбора, отвореи је странкама нут призива у року од 15 дана иа народ. цркв. сабор. одбор, који о томе коначно решава. У горњо-карловачкој дијецези пак установљује се тај еквивалент у своти од 150 Фор. годишње. §. 10. Парох. домови пмају се по овом нормалу саградити :