Српски сион

Б р . 12.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 191.

неодобрити закључка, јер цркв. одбор није надлежан такове закључке доносити, и уиутити цркв. општину у Кули, да градњу парох. стана и намет за исти има закључити цркв. скупштина. Зем. влада саопћава, да је одобрила 33°/ 0 намета за иконостас у Водотечу, и да је иконостас дала Болеју на преглед. Узето на знање. — Парох Марко Петровић подноси молбу, да му се даде одштета за давање просФора и вина у филијалној цркви торјанској и парохијалној у Црн. Власти; рјешено: упутити га, да се са црквеном општином изравна. — Прото Драгишић нодноси извјештај о избору управиог одбора у Дубици. Неколико Дубичана туже иароха Опачића, да ирави буну у општини; Иванчевић и другови подижу приговоре иротив начина избора као и нротив изабраних лица. Рјешено : позвати проту Драгишића као повјереника, да извиди, да ли стоје они приговори против начина избора; кот. област замолити за свједочбу понашанЈа изабраних лица у управни одбор; док се све то не извиди, избор управног одбора ставити т »иврепбо; пароха М. Опачића опоменути под претњом суспепзије, да се према иостојећој одлуци не смије мјешати у општинске послове. Не одобрити најамни уговор срарске зграде за иарохиј. стан, него наложитИ цркв. општини, да своју кућу (парохиј. дом) поправи, што би издала на поправак ерарске зграде, која се тек привремено даје за становање иароха е обвезом, да ју оиштина за то време поирављати мора. М— ћ. I ч ш ? ^ — (| Теодосије Мраовић) умировљени митрополит краљевине Србије, преминуо је у Београду 27. Фебруара о. г. после кратког боловања у 77-ој години живота свога. Митрополит Теодосије родио се у Баји на св. три јерарха 1815. године. Гимназију је свршио у месту свога рођења, философију у Печују, права у Пешти а богословију у Карловцима. Родитељи су му били сиромашни, те се морао сам старати о свом школовању. Кад је на управу српске цркве дошао блаженопокојни митрополит Петар Јовановић, затражио је од митрополита карловачког Станковића, да му пошље неколико епособних и спремних људи ; који би му помогли у послу нове организације српеке цркве. Нату молбуиослао му је митрополит Стеван Станковић пок. Теодосија Мраовића и још тројицу овостраних учених љуДи: Гаврила, потоњег епискона, архимандрита

Јовшића и Симоновића. Митрополит Петар увео их је у монашки чин. Пок. Теодосије делао је с њима успешно као про®есор богословије београдске ; као катихета на лицеју и гимназији и као члан консисторије. Као ироФесор богословије београдске служио је пок. Мраовић 31 годину ; па је онда као архимандрит стуиио у заслужену мировину, а у том стању провео је у тишини све до 1883. године. А те године буде поставл.ен, по одласку митроиолита Михаила, за митрополита београдског, те је шест година управл.ао сриском црквом. Кад је митрополпт Михаило повраћен оиет на митрополитску катедру, стављеи је митр. Теодосије по ново у мировину, те је у том стању провео све до смрти своје. Блажеиопокојпи митрополнт Теодосије био је човек скроман, благе нарави, дарежљиве руке, правдољубив, искрен и љубазан. Био је особити певац, чувен са свога пријатног гласа и вештине у појању. Како је љубио црквено пјеније, сведочи п то, што је још за живота основао фонд за неговање дивног нашег црквеног појања. Тај фонд, који износи 50.000 динара, завештаоје он београдеком певачком друштву „Корнелије Станковић". Пок. архијереј Теодосије био је врло симпатична особа, те је свакога задобијао својом добротом и пријатношћу. И његово богослужење јако се допадало. Погреб пок. митрополита био је у суботу 29. Фебруара о. г. а извршен је врло свечаним начином. Саборна црква београдска била је дунком пуна света. Црквена порта била је такођер ирепуна света. Ту је бпо кр. намесник Протић, министар војни, многи виши и нижи ОФицири, силни чиновници, иародни посланици, чланови државног савета и т. д. Пред црквом чекали су проФесори велике школе, проФесори гимназија, учитељи и мноштво ђака. У цркви су били застуиник министра иросвете и начелник министарства просвете, бившп министри просвете Стојан Новаковић и Стеван Д. Поповић. Мајор Тгирић у нотпуној гали присуствао је погребу као заступник срнског краља. — На опелу је чинодејствовао владика Мојсије са,свима београдским свештеницима и посланицима свештеницима. Чинодејствовали су н два изасланика Његове Светоети српског патријарха Георгија: архимандрит Платон Телечки и протођакон Лукијан Богдановић. Певале су певачке дружине: „Станковић", коме је покојник оставио легат, „Београдско певачко друштво" и ђаци богословије. Ове дружине певале су и на