Српски сион

Стр. 346.

них исказати. Они своштеници, који би у завод хтели ступити, али иронисане основне улоге и ирилоге за сада не би били кадри у готовом исплатити, имају уредну обвезницу иставити и исту такођер у року од 6 недеља дана св. Патријарху или патронату заједно са својим крштеним писмом поднети. Очекивати је, да ће свештенство епархије бачке схватити велику корист, коју му ова добротворна установа пружа, те ће се вољно одазвати позиву св. Патријарха и похитати да се упише у чланство тога мировинског завода. 41191 ? ^ а а (ј Велимир Петровић) парох Маркуш и ч к и, преселио се у вечност 5. Фебруара о. г. у Маркушици, маленој нарохији у нротопресвитерату вуковарском. Покојник се родио у Маркушици 2. Фебруара 1816. год. Отац, дед и прадед његов бијаху свештеници у истом месту, те он беше по реду четврти свештеник из једне Фамилије. Нижу гимназију слушао је у Осеку и Винковцима, а вишу т. ј. У. и VI. разред у Баји. У Осеку као ђак био је у стану код Францишкана, где је врло добро латински научио, а бавећи се у Баји, научио је добро маџарски, којимје језиком до смрти своје добро владао. Богословију је око 1840. године слушао у Ср. Карловцима. Дрквеном пјенију бијаше особито вешт, а крај тога имао је леп, умиљат и звонак глас, те је у свакој даној мј г прилици црквеном песмом умео раздрагати друштво. И сам је имао своје особите мелодије. Красно је његово: „иелич једг/, та ", које бијаше нуно умилних и хармоничних трила и варијација. Он је црквеном иричасну: .. ()кл;ки /ии" додао и треће „окаче вс^ческаА с$ета," којему је научио неколико млађих свештеника, које је такођер пуно умилних и складних трила. Његова херувика I. гласа такођер је у многом различна од оне обичне, која се шнром Српства поје. Једном речју, у пјенију беше поп-Велимир мајстор ! До близу некнх 50 година служио је он као свештеник у месту свога рођења, а при том је био увек до смрти здрав, весео и расиоложен. Био је добар економ и врло вешт воћар. За њега се може рећи, да није хтео ни један пар младенаца венчати нрије, него што су молитве добро знали. У том погледу дао је он себи труда, иак је оне, који молитве нису знали,

В р . 21.

за време док су под прстеном били, црквеним молитвама обучавао. Према сваком био је предусретљив и гостољубив. Иза себе оставио је стару удову и четворо деце. Од ових је најстарији син Миливој парох у Бршадину, а остала су деца, у којима је доста несретан, незбринута. Млађи син му Лазар, који је негда изврстан ђак био, а виртуоз на виолини, мораде у најлепше време прекинути науке због поремећеног ума. Покојник је опојан одчетворице околних свештеника и сарањен уз велико учешће народа 7. Фебруара о. г. Са свога добра срца заслужује наш етару поп-Велимир, да му над гробом рекнемо: Бог ти дунш дао рајско насеље, а међу нама ти'вечан спомен! А. Ч. КЊИЖЕВНЕ БЕСТИ, Апел на православно свештенство у свима покрајинама српским. Најстарији часоиис у српској цркви „Хришћански Весник," који четрнаест година излази под мојим уредништвом, око кога су прикуиљене нонајбоље снаге из евештенства свију крајева српских, који је успео да задобије за сараднике и некоје од признатих књижевника наших световног реда, — томе листу прети озбиљна опасност једино са немара својих читалаца — браће свештенцра. „X р и ш ћ а н с к и В е с н и к," његова садржина и његов правац довољно су познати свештенству нашем, с' тога немамо потребе да што о томе на овом месту иомињемо. Ако дакле браћа свештеници находе, према свему досадањем раду и услугама које је часопис овај принео цркви и свештенству за ових четрнаест година, да уз остале листове духовне садржине, треба да постоји и један независан лист, који ће бити израз не само правих потреба цркве наше и оног стања какво је, но који ће уз осгале радове сваки догађај и сваку појаву у животу цркве наше пропраћати што важнијом и објективнијом критиком, — онда је у реду, да нас браћа свештеници номогну усрдније и боље но до сада, те да можемо продужити уређивање листа у обележеном нравцу. С тога овим апелујемо на све српско свештенство у свима крајевима и лепо пх молимо,

„СРПСКИ СИОН."