Српски сион

С тр . 338.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 21.

0, па не презрите дакле, часне слуге Господње, не презрнте ни једнога између тих малих, већ ходите у средину љихову са пуно воље за озбиљан, за нлодоносан рад, а свевишњи Творац награде своје изоставнтл неће! Пазите дакле на децу, како би на оном дану последњега суђења могли светла образа рећн неумитному Судији: вгда к г к \-а сх иилш в-а днр'к, аз& совлк >да\2, н \'а к'л ил!а Тиое : и\-же дјла еси лнгк, со\раии \а, и никтоже СО ни\х погике! (Јов. 17, 12.) Да видимо сада, какав треба да је свештеник као проповедпик? Свето Писмо вели (Мат. 13, 52): Е сакх книжникх, набчивсл царствТк* невеснол1$, подокенк естћ челок [ кк!5 дол1окит!>, иже износитх и' сокрокнфа скоеги' нижаА п вет\ад. Проповедник је дакле дужан своју паству обилато снабдевати речју Божјом, и то он пе би требао да пропушта не само о св. литургији, него ни при крштењу, ип при венчању, па ни при нонекнм погребима. То је храна духовна, коју добар пастир стаду своме ннкада одрећи не ће. Или ти је то ваљада тешко? А па што је онда узор онога Пастира, који је рекао, да је добар пастир готов положити и душу своју за овце своје? Или је ваљада боље — ленујући — постати сличпим најамнику, иже н'кстк пастурк, ел|8же не с8 г гк овцу сиоа. и који кад види колка грАдВфа, и>стаклАет& ижцк1 и к-кгаетА (Јов. 10,12)? Зар нећеистадо таковога настира растргнути и распудити вуци ? Проиовед је сестра катихизацији. II она утврћује у вери; и она те Крепи у љубави и указује ти на пороке — али се разликује од катихизације у том, што она већ нема више носла са душама безазленим, невиним, него што ту много срце трзају не само разна средства кушатеља сотоие, него и мпоге ине беде и невоље. Свештеник је дакле ту и светило светлијим путевима и дверник лепншх неривоја и со бољој "храни и вођа слепима и лекар 66нима. Еле ва. т ва да ои све јаде своје пастве и осети, треба да га то силно нокреће, и да га тако рећи гони, да око тих, њему новерених душа настоји влагокрелин^к и кезврелшгк — ваља да је готов да за

њих положи и душу своју! Који је пак свештеник кадар да своју паству тако силно љуби, тај ће и знати ценпти важност нроповедања но своје стадо, и тежиће, да што чешће општи с њиме у том богоданом облику — а ко сме тврдити, да ће храм тако одушевљенога служитеља Божјег и народног бити кадгод „празан"? 1 ) 0, па проповедајте, духовне вође народа нам драгог, проповедајте му то свето слово Божје, пружајте му те небесне хране — иоучавајте га ревносно, нарочито у овим тешким дневима мучнога му нскушења! Погледајте на онштине своје са погледом очинским; не упуштајте њнхових душевних потреба ни за часак из вида; нригрлнте њихове беде и јаде са топлом, искреном, чистом љубављу, иа прегните да њихова срца одвратите од земаљских ових невоља, а да их унравите дивотама и блаженствима царства небескога! Прегните око тога племенитога, узвишенога, светога поела орно п вољно, како се за нас већ не би могло рећи са славним епископом Платоном 2 ): О^тк пари.' ( \1И, кх ни\же пропов г кданТе слока Е ожТа , на велТиЈ церкке жалостк, р г кдкостк естк, идЂже ХрТстокм ан:цк1 гладолгА гикл1отх, или по штровнои пажити вл ^ датх ! — Проповедајте, проповедајте народу спасоносну веру, како би се и сами спасли! (Свршиће се.)

А ) Од какве је важности, од какве је моћи савесно катихизирање и проповедање, ево примера (не из наше, него из римске цркве, јер у нас таких примера тешко и да има). Неким случајем био сам као богословац ii. год. у Панчеву о рвмском слављењу ускрса Христова. Свечане припреме одмаме и мене у њихов храм. Био је дупком пун света, који. је нетренимице пратио оно, њима дакако неразумл>иво латинско богослужење, и ја сам баш у себи чудно премишљао о том грдном атентату на здрав разум, када у један мах приметим, да је около мене много око, и то не само женско, него и мушко, пуно суза. „Што плаче тај свет" ? — питао сам некога њихова учитеља, с којим сам се познавао. „Раздрагала га је божанственост појединих момената ове церемоније" — рече ми он, и сам врло раздраган. „Али они не разуму из свега тога ни беле", — приметим ја, баш не без поруге. „Е, а нашто би онда биле проповеди и нашто би биле катихизације и нашто би их свему томе и ми, учитељи, брижљиво поучавали ? Знају они сви све то готово на памет! — Ако, драги мој, и има у вашој вери многа лепа установа, са које вам ми морамо завидети, али смо у томе ми надмашили вас, и ке ћете нас тако лако стићи" ! одговорио ми је он, а ја сам ућутао, задовољавајући се тек горким мислима о тој црној истини. 2 ) „Поучеше", стр. 55.