Српски сион

Бр. 22.

С тр . 359.

^и'ксх ндсбцишм ? 15. Које је пето нрошење? 16. Које је шестб прошење? 17. Како гласи седмо прошење ? 18. Шта разумеш нод речи: № лбклвагш '? 19. Како се завршује ова молитва? 20. Шта значи Ллшнк ? Сари( III. 1)е сћагћа1;е (о љубави). У овој глави изложено је такође 20 питања са толико исто одговора. 1. Шта је дело љубави? 2. Где се ова љубав налази? 3. Шта је зановед или закон? 4. Које је нрва заповед? 5. Да-ли греше они, који се молитвама на светитеље обраћају? 6. Како гласи друга заповед? 7. Како мислиш о иконама? 8. Којаје трећа заповед ? 9. Да-ли је слободно заклињати се? 10. Које је четврта заповед? 11. Који дан треба да разумемо под именом суботе? 12. Како гласи пета заповед? 13. Кога разумеш овде под именом родитеља? 14. Којс је шеста заповед? 15. Како гласи седма заповед? 16. Шта налаже Бог у овој заповеди? 17.Које је осмазаповед? 18. Како гласи девета заповед? 19. Које је десета зановед? 20. Зашто се на ово обвезујемо? На свако питање у све три главе (ил' одељења) одговорено је кратко, алн добро ; п готово у сваком одговору иозива се на св. Писмо оба завета. У књижици овој од 62 етране, дакле 31 лист, а не 11 лиети, као што Рајић велн, мале осмине, изложено је све, што у нашпм малим и средњпм

катихизисима за основна народна училишта изложено ради познавања основне науке хришћанске, те нрема томе она је могла нарочнто у нрошлом веку потиуно сврси својој одговорити, кад би она на разумљиви сриски језпк нреведена била. Заиста би било вредно знати, да-ли се веронаука наша но овој књижицн у новоеадским школама, за које је по наслову своме н намењена, предавала? Ко ју је предавао, и с каквим успехом? То би се дало ваљда докучити из архиве данашње новосадске гимназије нли магпстрата у времену после 1765. Даље, - вредно бн било знати, како је латински текст нревео нротоиресвитер Карловачки, и да-лн можда сам рогобатни и деци н народу неразумљиви језик црквено-словенски није био узрок, или је друго што било узрок, те овај катихизис у први мах није био примљен. Као што рскосмо, исти је катихизис у оно време и за нрву потребу довољан бно; јер су у њему заиста изложени основи, као и у сваком другом катихнзису, и ако у кратко н без онширнијег тумачења и разјашњења у појединим питањима, јер и сам писац н у наслову и у предговору своје књижице изрично вели, да се излажу најважнији и за вечно спасење најнужнији догмати, а на употребу ученика. Димоник.

СА СВЕШТЕНИЧКИХ ЗБ0Р0ВА.

(Свештеничко удружење. Збор протопресвитерата панчевачког.) Ж (Ј^Пслед наређења и подареног Архијерејског благослова Његовог Високонреосвештенства Господина Епискона-Днјецезана Нектарија, сазвао је окр. иротопресвнтер панчевачкн нреч. г. Сава Стојшић збор свештенства свога протопресвитерата у Црепај у за 15. мај о. г. Ире самога збора у доста лепом броју сакупљено околно свештенсТво: 22 на броју — оде корноративно у стан преч. г. Божидара Новаковића, пароха црепајског, кодкогаје преч. г. Сава Стојшпћ, иротопресвитер нанчевачки, одсео, да се упозна и поздрави са својим старешином. Одавде се све свештенство уз нуцњаву прангија унути у велељепан храм Божји, где г. протопресвнтер уз

асистенцију два најстарија свештеиика одржи призивање св. Духа. — После тога се свештенство упутн у школу, где ће се збор одржати. Ту — пре самога отварања збора — поздрави преч. г. Василије Брашован, парох орловатски, преч. г. протонресвитера топлим речима у име целог цротоиресвитерата. После захвале и отпоздрава г. протпресвитера отиоче се саветовање. Г. Протопресвитер заузевши председничко место саопштн цел састанка овог збора н позове исти, да из средине своје изабере себи неровођу. — Изабран је једногласно г. Душан Јаблановић, парох панчевачки. Збор се после подужег саветовања и измене мисли једнодушно изразио за удружење и донео ове закључке: 1. Да се отправи брзојавна захвалница