Српски сион

С тр . 596. „СРПСКИ

радн издавања радње подузимачу мннуендо јхицитацнју раснише, н да дражбени записник са занисником односне скупштинске седппце, назначењем извора, из којих ће трошак подмирнти и предрачун управи овој на одобрење поднесе. Исто је тако дозвољено и цркв. оиштини срп. црњанској, да св. цркву своју с' поља и унутра оправити може. — Свега је у овој седници решено 102 предмета. — (Г. Лазар Богдановић) парох у Чеиину, изабран је 2. (14.) јуна о. г. једногласно за парохаВараждинск о-в еликокањ и шкога у пакрачкој епархијн. Г. Богдановић је сурадник овога листа, а осим тога радио је и у другим нашим духовним листовима, па и у неким руским часописима. Он је један од бољих и ревноснијих млађих свештеника српских, те можемо честитати Србима у Вараждину и В. Кањижи, што ће у г. Лазару Богдановићу добити ваљана свештеника. — (Избор пароха.) На празно место сист. парох. помоћника II. разреда у Срнском св. Петру изабран је 31-ог маја о. г. једноглаено С р е т е н Н. Јовановић, свештенички кандидат 113 Сирига. — (Задужбина дра Пере Стојковића и еупруге му Лиле рођ. Ман>а.) Под тим именом учинила је гђа Лила Стојковићка, удовица пок. жуп. Физика у Сомбору, знаменит завештај у вредности преко 50.000 Фор. на нросветне и добротворне цели. Том задужбином руковаће ерпска правоел. црквена општпна сомборска после смрти завештатељкиње и матере јој. Половину своје велелепне куће са многим просторијама оставља завештачица ж е н с к о ј п р е п аранднји у Сомбору, или ако се ова пресели из Сомбора, мушкој препарандији односно вишој девојачкој школи сомборској. Другу половину куће са још 30.000 Фор. у готовини и са целим намештајем и посуђем намењује српском прав. с и р о т и шту, у ком ће с р п с к а женска сирочад уживати до своје седамнаесте године храну, одело и васнитање, а ако нолазе срнску женску препарандију, имају остати у том снротишту све дотле, док учитељску штацију не добију. — Нека је слава и хвала племенптој добротворци! Дај Боже, да се и друге родољубиве Српкиње угледају у овај лепи прнмер честите госпође Лиле Стојковићке! — (Народни добротвор Тома Зековић.) 1. (13.) јуна о. г. преминуо је у 72-ој години живота у

СИОН." В р . 24.

Новолме Саду Т о м а Зекови ћ, умировљени звапичник и пређашњи многогодишњи актуар срп. црквене општине новосадске, који је оставпо знатне завештаје на народне просветне сврхе. Пок. Зековић, борећи се са сиротињом, изучио је својим трудом и муком гимназију у Н. Саду и Пешти, лицеј у Пожуну, а правничке науке у Вагребу. Слушао је и богословске науке у Вршцу од год. 1846 до 1848, али их је морао због буне прекинути.У народном покрету био је народни чиновник и сурадник листа „Весника", што га је у Земуну издавао н уређивао адвокат Коста Богдановић. После је прешао у судску службу, у којој је провео све до 1867. године, а иошто се пензионовао, постао је актуар срп. црквене општине новосадске и ировео у тој служби више година. Зековић је био врло чуваран човек, те је заштедио прилично имање, које је оставио деломице својој далекој родбини а деломице народу. Гођацима својим, који су сељаци у Голубинцима у Срему, оставио је 14.000 Фор., а тиме је подигао и оснажио неколико српских породица. На просветне цели завештао је ове своте: 1.) 6500 Фор. као фонд за иотпору сиромашних приправника на српској учнтељској школи у Сомбору; 2.) 5000 Фор. српској великој гимназији новосадској ; и 3.) 1000 фор. српском учитељском конвикту II. Саду. Осим тога оставио је више легата појединим личностима. Пок. Зековић нодигао је себи својим родољубивим завештајима светао и трајан сноменик у народу. Нека му је елава и хвала на илеменитом доброчинству!

ч ш ? у ш — (| Павле Бојић) парох Белобрдски, у осамдесет седмој години евоје старости преселио се у вечност дана 28. Фебруара о. г. Покојник је био један од оних данас ретких свештеника, који су још нод блажено-ночив шим митрополитом Стратимировићем свршавали богословске науке, и који су у опшТе признати као добри и ваљани свештеници. Покојник је рођен у Даљу године 1805., где је године 1840. за ђакона, а године 1841. за свештеника од почив. митроиолита Станковића рукоположен и општини ердутској за администратора постављен. На скоро за тим премештен буде у Вуковар, а одавде у Моровић, из Моровића у Бело Брдо