Српски сион

С тр . 458.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 27.

во.м Саду за иресвитера и намештен је за капелана у Сомбору, где се ; као и мало по томе у Брестовцу, кратко време бавио и већ 1839 г. иостављен буде за иароха у Чуругу, где је бно до 1854, а те године постане нарох старо-врбашки, и као такав је ево сада и умрво. Педесет и четири године је нокојник служио Богу н народу своме и никад се у тој служби није умарао, до последњих неколико година, када му је но жељи његовој пристављен за личног помоћника г. Душан Марковић, сада администратор парохије старо-врбашке. Дуг беше живот и служба му 7 на према томе и разноврстан. За дуга живота свога имао је он да претури преко своје главе многе и своје јаде а и народне јаде да прсживи, но снажан дух његов и здраво му тело знало је свакој невољи одолети и у свакој борби истрајати. У најбољим годинама својим дочекао је он нокрет пародни 1848 г. и само онај, који је једаннут био у друштву покојниковом, морао се дивити оном живом иричању и пресуђивању његовом о догађајима из година покрета. Он је био и члан оне денутације, која је по жели народа на челу са патријархом Рајачићем ишла у Инсбрук цару Фердинанду, да измоли потврду закључака сабора народних. Са свога ретко лепог пјенија и величанственог служења, беше, особито у млађе му доба, љубљен н омиљен, а и на далеко поштован са ревносног му проповедања слова божја и поуке о љубави хришћанској. За неколико нрвих десетина година свештеничке му службе, ретко је која недеља прошла, а празник никад ни један прошао није, да није завршио божанствену литургију сходном нроповеди, да није одушевио верне за веру и љубав нрема Богу и ближњему. Гомила нроповеди и говора, које је у разним приликама говорио, остала је иза њега у рукопису, као живи сведок ревносног му рад а у пастирској служби. Неке су од тих проповеди и штамиане у првим годинама „Гласа Истине". — Целог века свога је покојник са живим интересом иратио сваки покрет народа нашег на политичком и просветном пол>у и по могућству своме је и учествовао у њему са истрајношћу и вољом увек у најбољој намери, да колико може помогне народу своме и пастви својој. — За то га је свагда иратила љубав околине у којој је живео, као што га прати ево и ио смрти му. На погребу, који је, може се рећи, сјајан био, чинодјејствовали су свештеиици г. г. Ми-

хаило СтеФановић, керски иарох, Лазар Каћански и Ђура Страјић, пароси сентомашки, М. Боберић, парох кулски, Милан Стоја, нарох ст. шовски и Тодор Ноповић, администратор парохије силбашке. На онелу и спроводу појали суучитељи г. г. Ст. Поповић, кулски, Грујић силбашки, Витомир Рунић и Милан Настић, сентомашки, Јов. Петровић, ст. шовски, А. Павловић, керски, и врбашки учитељи, СтеФановић и Грбић. Чланови црквеношколске онштине беху сви у свечано руво одевени и носили су на изменце до гроба свог љубљеног старога пароха. Осим многога света биле су на погребу корпоративно застунљене старо и ново-врбашкелутеранскецрквене општине са свештеницима им на челу. Сви ови су дошли да учине последњу почаст ономе, који је свпма бно добар пријатељ и саветник. После опела је у цркви г. Лазар Каћански држао говор, у коме је кратко али језгровито обележио значај дуга живота покојникова као свештеника, човека и пријатеља цркве и народа свога, и опростио се с њиме као са другом но позиву, и иомолио се Богу, да му даде у рају насеље. Са Максимом Миловановићем нестало јеједног од већ сада врло ретких чланова старе гарде из Стратимировићеве школе, која је дала Сриству многе одличне и ваљане евештенике п умне калуђере. — Нека му је лака земља и вечан спомен! М.

0 Г Л А С И.

Чотг" СТЕЧАЈ. Исписује се стечај на два стинендијска м ј е с т а из препарандске з а к л а д е Епархије пакрачке по 200 Фор. за ученике, који ће да полазе учитељску школу, посље које су дужни учитељевати најмање шест година на којој од овоепархијских школа са нравославном дјецом. Конкуренти морају бити Срби, цравославне вјере, и пмати свједоџбу, да су свршили с добрим успјехом најмање четири гимназијална разреда, а првенство имају синовп Епархије ове. Молбенице имаду се поднијети епархијском школском одбору овом најкасније до 18. (30) августа о. г. Из сједнице епархијског школског одбора у Пакрацу 16. (28.) јунија 1892. Епарх. школ. одбор пакрачки.