Српски сион

В р. 80.

„СРПСКИ сион. к

С тр . 515.

имаде 112 милијона становника оба пола, то на једног архипастира пада нешто више од једног милијона верних; сасвимје обратан ноложај на истоку, на пр. у Јерусалиму и тамошњој патријаршији, где 25.000 нравославних душа имају једног патријарха и 12 епископа, од којих су 10 титуларнпх а с*амо двојица имају своје катедре, осим блаженог патријарха Јоаникија IV. Да наноменемо још при крају општу статнстику православног клира и цркава у Русији са манастирима заједно. Мушких манастнра имаде свега 478, са 19.000 калуђера, а женских манастира288, са 48.888 калуђерица. Цркава саборних и општинских има 40.459, са 40.005 протојсреја и свештеника и 12.444 ђакона. Од 1.600 п р о т о ј е р е ј а су њих 62 катедрални, а од ових задњих су украшени драгоценим митрама, из кабинета царевог, при богослужењу само њих петорица, а осим тога митроФора протојереја има њих десет. („Р. II.") Г. В. — (Посвећење и инеталација митрополита доњо-тузланског.) У недељу 12. јула о. г. свечано је рукоположеп и поевећек г. Никола М а н д и ћ за епнскопа и митрополита у Доњој Тузли. Чин посвећења извршшш су: Митрополит добро-босански Георгије Николајевић, митронолнт херцевачко - захумски СераФим Перовић и епископ пакрачки Мирон Николић. Посвећење и инсталација обављена је врло свечаним начином. Присуствовало је до 60 свештеника. Као царски комесар Фунгирао је поглавица Босне и Херцеговине, барон Апел, којијеувео новог митрополита Мандића у митрополитску столицу и представио га српском православном народу. Митрополит Мандић захвалио се Његовом Величанству, царском комесару и архијерејима, на је за тим у језгровитој беседи поздравио своју паству. Ђенерал Апел био је одликован ванредним почастима за време свога бављења у Д. Тузли. Свечаност ова завршена је банкетом, на ком је било до 100 особа. Православни Срби у зворничко-тузланској митрополији задовољни су, што су опет добили свога архијереја, те се надају, да ће им нови митрополит Мандић подићи и унапредити цркву н православље. — (Збор свештенства протопресвитерата беловареког) одржап је у манастиру Љепавини, у пакрачкој дијецези, дне 27. јуна о. г. ради свештеничког удружења. 0 том збору пишу нам ово: Присутно евештенство, на позив преч. г.

цроте Јована Штековића, приступило је одмах, пошто је исти прочитао високи налог Његова Високопрерсвештенства г. дијецезана, конституисању, те је изабрало једногласно за председника г. проту Јована Штековића, а за перовођу Светозара Грубача, личног помоћника у у Војаковцу. — Изабрани иредседник поздрави присутне срдачним п лијепим говором, препоручивши потребу свештеничког удружења, а за тим позва биљежника да прочита правила. Правила с у примљена с а о д у ш е в љ ењем и једногласно б е з и з м ј е н е. За чланове, који ће присуствовати велнкој скушнтини свештеничког удружења, изабрани су једногласно г. прото Јов ан Штековпћ и душепопечитељ нарохије загребачке и управитељ манастира Љепавинског јеромонах А м в р о с и ј е П авловић З г з то је закључено брзојавно поздравити Његову Светост, српског патријарха и митроиолита Георгија,као покровитеља удруа;еи>а свештеничког, а исто тако и Његово Високопреосвештенство г. днјецезана Мирона, који је милостиво подмјелио свој архи јерејски благослов за одржање овога збора. Посље свршеног збора свештенство је ручало у проеторијама манастирским, и у пријатељском разговору расирављало о тегобама својима, с којима се особито оно у овом крају, стојећи на мртвој стражи нравославља, борити има, а посље се разишло утјешено христијанском надом бол^е будућности и своје и народа свога Ј. X. — (Саборски одбор) држао је 16. јула о. г. своју в а н р е д н у с е д н и ц у нод председништвом Његове Светости преузвишеног Патријарха г. Георгија Бранковића. Ваљало је да се реше два препша предмета. Прво се имало одлучити о томе, да ли да се сада о мањем трошку уведе тако звано „ваздушно грејање" у коридорима нове патријарншјске резиденције. То је важна ствар, а није у прорачун за зидање ушла. Једна бечка кућа понудила се, да то изведе за 5500 Фор. Решено је, да се остави архитекти Влади Николићу, да као подузимач с том бечком Фирмом ствар сврши, а према саборском одбору да учини одпуст од 5°/ 0 , као што је учинио и код целе зграде. — Други се предмет тицао грађења дворске штале. Минуендо-лицитација за ту ствар била је безуспепша, јер се ни један лицитанат није хтео примити градње по ирорачуну, већ су сви тражили, да се прорачун са