Српски сион

С тр . 662.

„СРНСКИ сион. ц

В р . 38.

кошњем раду — о томе је известио данас Њ. Светост иатријарха овим кратким извештајем, који гласи од прилике овако: Ваша Светости! „Високим источио-православним српским народно-црквеним Сабором изаслапи одбор петнаесторице, коме је стављено у задатак: да нрипреми предлоге за саборску расправу, састајао се, у извршење тога свога задатка, до сада три пута у своја заседања, и то: у времену од 2—18. деп. 1891, даље од 23 марта до 1-ог априла 1892, напокон од 10 до 15 септ. 1892. — конФерисао је, по велеуваженој жељи Ваше Светости, 11 и 12-ог сентембра 1892. и са високо-славшш саборским одбором. Све ово чињено је у тој одлучној тежњи: да се, обзиром на постојеће и неодољиве потребе наше цркве и просвете, припреме такови предлози за саборску расправу, којима би се могле нашој цркви и пароду прибавитп и створити такове сталне и целисходне установе, које би по томе, на темељу учења наше св. вере, а обзиром на столетниразвитак нашега народно-црквенога живота, могле послужити за поуздану полугу моралном, умном и свестраном културном напретку ист. правосл. српскоме народу у области српске карловачке митрополије. Да би учтиво потписани одбор што боље, свестраније и што потпуније високим сабором иостављеном му задатку одговорити могао, узео је, при принреми предлога за саборску расираву, за нодлогу раду своме иостојеће стање у нашој цркви и школама, у колико је исто у своје време донесеним и законито ностојећим уредбама већ уређено, испитао је но томе, колико је знао, умео и могао и све иедостатке тога постојећега стања, уочио је и све ради поправке стања тога изјављене жеље, изложене нове и неодољиве потребе, користио се и искуством, које се из нашег народно-црквеног автономног живота но свима гранама поцрпсти дало — ироучио је и све овоодносне нредлоге, који су за минулих 20 година, ово високим сабором самим, ово пак, ио њему изасланим разним одборима сачињавани и обнародовани били, употребио је за рад свој наио-

кон и све оне предлоге и уредбе, које је високославни садањи саборски одбор ради устројства наше народне црквене автопомије сачинио у току године 1890 и 1891. и које је Светост Ваша благоволела нотиисаноме одбору охотно спровести. Илод свога такога и толикога саветовања сложио је учтиво нотписани Саборски Одбор петнаесторице у оператима, који носе наслове: 1. Народно-црквени устав источно-православне српске цркве у з е м љ а м а у г а р с к е к р у н е; 2. Закон о ист. иравосл. српским школама и заводима; 3. Уредба о дотацији источиоиравослав. српског иарохијског и манастирског свештенства, епископа, архиепископа карловачкога и митрополита-патријарха српскога; 4. Мировинска уредба за нар. црквене чиновнике и проФесоре; 5. Уредба о поступку при давању зајмова из ист. православ. српских нар. цркв. Фондова и заклада поверених митроиолитској главној управи Фондова и заклада; 6. Дисциплинарна уредба за све чланове и чиновнике нар. цркв. автономне управе у опсегу срп. митрополије. Подносећи исте операте Вашој Светости, као председнику високосл. ист. прав. српског нар. црквеног сабора, слободан је учтиво потписани одбор овај под једним да извести: е је наредио, да се исти операти до 28. септ. (10. окт.) о. г. штампају и саборским заступницима доставе. Под једним ће учтиво иотписани одбор бити слободан: да до 3. (15.) окт. о. г. поднесе Вашој Светости исцрпљиви извештај, управљен високом Сабору, којим ће горе изложене операте своје поближе образложити и вис. Сабору под једним саопшТити и оне своје чланове, којима је поверио, да операте те као известиоци, нред лицем Сабора заступају. Предлог високославнога саборског одбора „0 мировинскоме Фонду за у д о в и ц е и с и р о т у д е ц у с р п. и р авосл. свештенства" — нрихватио је и