Српски сион

С тр. 888.

„ОРПСКИ СМОН."

Б р . 50.

као и осведоченој љубави и благонаклоности нрема застуиницима овог сабора, молимо вас, да нас и на даље задржите у тој л>убави и благонаклоности, као што ћемо се ми свагда радосно и са задовољством сећати и спомињати Вашу Преузвишеност. А сада ускликнимо сви једнодушно: да живи ]I»еI'. ц. и ап. кр. Величанство наш милостиви и добри краљ Франц Јосиф први! Да живи Његова Преузвишеност г. кр. повереник барон Феодор Николић од Рудне! — Живио! Овај говор Његове Светости нропраћен је од целога сабора једнодушним бурним усклицима: Живио г. кр. повереник! Живио ! Пошто је за тим Његова Преузвишеност г. кр. повереник саборску дворану напустио, Његова Светост г. патријарх српски Георгије изговорио је сабору речи, које најбоље карактеришу целу радњу саборску. Говор тај Његове Светости гласи: „ Славни саборе! После 38-дневпог мучног и трудбеног саборисања нашег, дошло је ево време да се разилазимо и сваки својој кући пође. Признати морам, да сам са далеко већом и лепшом надом у сабор ушао, него што из њега излазим, те да сам се и далеко бољем успеху надао, него што је постигнут. Жао ме је, што не могосмо до жељеиог споразума доћи, и што су нам баш с тога најглавнији нредмети нерешени и неуређени остали. Но и ја се ипак тјешим и не очајавам, јер се надам, да ће од селе ствари наше, користећи се све три странке овом бесплодном борбом, на боље поћи, само ако сложно и својски иорадили будемо на томе, да се распаљене страпачке страсти стишају, и не будемо један другог сумњичили, наиадали и вређали, као што то на жалост код нас обично бива, — него ако нас у раду нашем руководила буде узајамна љубав и међусобно поверење, без чега не може никакав посао нанредовати, а још мање срећном крају привести. У томе уверењу дакле, да ћемо се на најближем састанку саборском измирени и споразумни састати, те да ћемо и велеважна, а јонт неуређена дела, тичућа

се народ. цркв. аутономије наше лакше и успешније, на опште задовољство решити и довршити моћи; — праштам се од вас, велештована господо заступници иарода, са жељом, да долазеће благе дане, у кругу својих милих и драгих породица радосно и вееело проведете. Бог мира и љубави нека буде са свима вама и нека вас све без разлике благослови!" И овај говор Његове Светости пропраћен је од целог сабора без разлике странака, бурним и громовитим усклицима: Живила Његова Светост г. ПатријархГеоргије! Живио Патријарх! И тиме је зак.Ђучена последња седница овогодишњега сабора, са уверењем и надом, да ће се у Фебруару, а најдаље у марту месецу будуће године сабор наш на ново састати, да доврши оне многе и важне послове, које овом приликом, са дуге бесплодне борбе и препирке до вршити није могао. После затварања сабора све саборске странке без разлике предстале су Његовој Светости, да се с њим опросте, те су том приликом све странке једнодушно молиле Његову Светост, да у своје време учини расположење, да се наш сабор у Фебруару или марту месецу будуће године безусловно сазове — те да се недовршени послови тада доврше, надајући се свп, да ће тада жељени споразум моћи постићи. И тако се народни заступници носле 5-тонедељнога рада разидоше и одоше у средину својих бирача, да им даду рачуна о раду своме. Тај рачун што ће га нар. застунници дати својим бирачима— не може никако бити повољан. Јер узимајући грдан трошак, што га је овај сабор у бесплодној борби утрошио •— врло је мало послова деФинитивно и као што треба свршио. Свршио је тобоже две мнровннске уредбе, школски закон и уредбу о дотацији свештенства али све је то тако површно свршено и лабаво расправљено, да би се све те свршене ствари већ сутра по ново могле узети у расправу јер већ сад се примећују у тим донесеним уредбама такови органични недостатци, да ће се тешко моћи у живот иривести дотле, док се најпре „нар. цркв. устав" не донесе. Они који су од „устава" направили критичко питање и који су у главном спречили, да се тај устав коначно не расправи, носе на души својој одговорност за цео неуспех овог прошлог сабора!