Српски сион
Стр. 34.
,СРПСКИ СИОН."
В р.
о.
се епидемична оолест баш у самом заводу, на то, да Ш1и у школи иојавила, или ако се међу децом и младићима многа поболевања дешавају. Према томе упозоравам муниципије, да при затварању школа за време епидемије увек имају пред очима здравствене обзире и захтеве, али уједио да имају у виду и исто тако важне наставно-васпитне интересе, те поступајући у свему у духу номенутог закона, да похађан.е школе забрањују тек онда, када су на то овлаштене околностима, које закон одређује. Нарочнтог обзира треба имати у таквим случајевима нрема гимназијама и реалкама, које се, у смислу отииса г. министра богочасти и јавне наставе од 1891. бр. 57907., имају убрајати у „више наставне заводе", те се на љих дотична законска опредељеља, упогледу затварања школе и прекидања наставе могу тек у случајевима епидемије примељивати. Уједно налазим за целисходно, па с тога и препоручујем, да кад се саслуша мишљење и предлог надлежнога Физика, да се — изузимајући журне случајеве и такове када би се одлагањем можда већа опасност проузрочила — преслушају уједио и месне школске области (државна школска старатељства, општински и вероисповедни школски одбори,) као такове, које тачније познају унутрашње одношаје дотичних школа. Но у сваком случају захтевам, да се о затварању некоје школе, како меии, тако и министарству богочасти и јавне наставе поднесе извештај, у коме се има назначити, за које је време школа затворена, а уједно описати и околности и разлози, који су затварање школе изазвали. Најпосле упозоравам муниципије и
је на темељу слова е.Ј 157 §. XIV. зак. чл. из 1876. у погледу затварања школа надлежан једино нрви чиновник дотичне муниципије (вел. жупан), који ово право своје не може на другог пренашати (н. нр. на надсолгабирова, или у градовима: на градског начеоника). У Будимпешти 6. марта 1892. За министра: Лукач, држ. секретар. % Вис. кр. уг. Министарство богочасти и јавне наставе, отписом својим од 19. новембра 1892. год. бр. 30157. доставило је горе изложеиу паредбу вис. Министарства унутрашњих дела свима црквеним властима уз спроводницу и наредбу, која гласи: „Препис циркуларне наредбе г. кр. уг. министра унутрашњих послова, издане 6. марта о. г. под бр. 11536 у погледу поступка при затварању школа за време епидемије, а уирављене на све муниципије, част ми је знања и даљег равнања ради са том учтивом молбом доставити пречасној епархијској власти, да према садржини пред носледње тачке окружнице г. министра унутрашњих дела, изволи подручне школске одборе уиутити, да они, од стране муниципалних органа на њих управљене поднеске, који се односе на затварање школа у време епидемије — ради отклоњења и предупређења опасности, које би због одуговлачења по здравствено стање иаступити могле — тачно и брзо отправљају." Обе ове наредбе вис. кр. уг. министарства саопштене су знања и равнања ради свим школским одборима епархије бачке, из седнице епарх. школског одбора држане 10. (22.) децембра 1892.
, т |
НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.
ЈЧ ј, (Наставак). А<1 2. Други је разлог за непримање устава тај, што је тобож' иницијатива
за „устав" дошла од угарског министарства. Др. Вучетић, и опет по законима своје логике, рече:
„Истнна, да је др. Св. Милетић још на сабору 1870. поднео предлог за уредбу, која би обухватила све одношаје наше нар. цркв. автономије, али то се онда није могло извести, те је та мисао од тога