Српски сион

НЕ4ЕЉНИ Л И СТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И ШОНОКНЕ ПОТРЕБЕ СГПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ 1ИТР0П0ЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. В ласник : СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. - У редници : СЕРГИЈЕ ШАКРАК-НИНИЋ и САВА ПЕТРОВИЋ. —в! У НОБОМ САДУ 7. ФЕБРУАРА 1893. '

3©

I.

Прут је у снопу јак.

дружити се значи ујединити се са друУ Ј пим једномишљеницима зарад остварења неког заједничког и опште корисног смера, значи своју снагу спојити са снагом других људи у корист остварења, унапређења и обезбеђења неког оиштег добра. Нагон за удруашвањем живи у човештву од кад је људи на свету. Али тек са хришћанством иоложен је он на свој прави темељ, дат му је прави смер. Хришћанствоје својом науком : „љуби ближњега као себе самог" ослободило индивидуалност. Слобода индивидуалности донела је слободу рада и удруживања, а плод отуд јесте хришћанска култура. Историја човештва сведочи јасно и несумњиво, да је нагон за удруживањем по успеигаи културни развој имао значај ира-

вог регрећтшп тоМ1е-а. Он је основач брака, породице, општине, државе, цркве и у опште свију задруга од најједноставнијих до најсавршенијих. Сва дела људска, којима се ми данас дивимо, по њему су остварена. Где год је у прошлости људској поједина IIIгдивидуалиост на своје савремеиике и на потоња времена знатно и одлучно утицала, постигла је то само удруживањем снага људских. То је тако било, то је данас тако, па то и у будућности ие ће и не може бити друкчије. Најлепша замисао не вреди, ако немамо с киме и с чим да је остварпмо. Покушајте, да у човеку и људству угушите нагон за удруживањем, потисните и замените га жудњом за деобом, отуђивањем, усамљеношћу, и у скоро нестаће свега, што је културни свет и у њему породицу, државу и религију основало и до данас одржало. Саможивост, партизанство, магло-