Српски сион

С ТР . 178'. >

ВР. 12.

Решење овога дотационога питања добило је у ирошломе столећу прави сталан облик у одредбама благоутробне деклараторије од год. 1789. а претрпело је свој најзнатнији преображај у закључцима српског источно-православног народно-црквеног сабора од 1864 и 1865., које је Баше Величанство благоволело својим превишњим отписом од 10. авг. 1868. најмилостивије одобрити, али који се са многих и разних препона нису могли у свима цркв. општинама српске митрополије успешио и коначно у живот привести. Са ових пренона ијесу сви Вашем Величанству верно-одани српски православни народно-црквенп сабори, којп су се од год 1868. иа до данас састајали, улагали много труда, да ово важно нитање и у корист свештенства, а на задовољство и олакшицу народа, коначно реше, али ни један из тмх сабора није био до сада тако сретан: да за уредбе своје задобије иревшшБе и најмилостивије одобрење Вашега Величанства. Најпонизније потиисани верно-одани сабор овај усуђује се да ноложи на подножије прејасног престола Вашега царског и апостолско-краљевског Величапства : „ Уредбу о дотацији источно-аравославног сриског иарохијског и манастирског свештеиства, еиискоиа, архиеиискоиа карловачког и митроиолита-иатријарха срискога ", коју је он у решење овога преважнога дотационога питања израдио, с том препокорном молбом: да би Ваше Велпчанство благоизволело ову уредбу својим превишњим краљевским одобрењем освештати. Ваше царско и аиостолско краљевско Величанство! Тосиодару Наш Најмилостивији! Наплата источно-православног српског нарохијског свештенства састојала се у старпје време из тако звапог бира (наплате опште у цереалијама) и из штоле (пристојбе за свештенпчке Функције обављене нојединцима). Поменута уредба иревпшњег отписа Вашег царског и апостолско-краљевског Величанства од 10. авг. 1868. укинула је оба ова стара извора за дотацију парохијског свештенства и завела је место тога сталну редовну плату; поделпла је услед тога парохије у целој митрополији у шест разреда узевши за основу и кључ подели овај број душа. Но свака нова уредба, која из темеља мења оно што се у дугоме низу годпна са животом срасло и у обичај прешло — наилази у извађању на тешкоће, из којих многе нису се ни предвидети могле. Тако је и ерпски источно-православни народ био свикао на старп начин наплате свога парохијскога свештенства, који му није био ни теретан, јер што му је било теретно, то је била штола, али од те је био одредбама иревишњега отписа Вашега Величанства од 10. авг. 1868. онроштен. Парохијско свештенство је испрва радосно поздравило нову уредбу о дотацији, али је исто доцпије при извађању наплате његове у готовом иовцу дошло у врло тежак положај. На многим местима свештеничка плата није се иравично ни уредно разрезивала, а још се неуредније утеривала и издавала — а овамо штола је била укинута, а бир није више постојао. Природно је било да су многи свештеници, да снасу себе и своје породице од иужде и материјалне пропасти, прибегавали и недозвољеним средствима, прибирали су за своје Функције по ново штолу, да тим ириходом иодмире најпрече и иеодољиве нотребе свога живота и опстанка. Ово је местимице мање савесним свештеницима дало опет повода: да се користе забуном, која је настала била у иогледу свештеничке дотације, те да поред своје уредне плате наплаћују и штолу. Са злоупотреба ових ницале су тужбе и парничења, која су посејала много немира по црквеним онштинама и била на уштрб угледу парохијског свештенства. Да би се у будуће избегла трвења између прквених општина и парохијског свештенства и уклоннле све оне штетне последице, које ничу из тога трвења и по веру и но морал, користио се овај верно-одани сабор искуством од минулих година, стеченим у унражњавању народно-црквеног автономног живота п нотрудио се, да овом