Српски сион

Б р . 14.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 227.

али за сада примаће се у ову учитељску школу и женске, док се особита учитељска школа за њих ие подигне, што но свој прилици неће дуго трајати. — Позваће се српска црквена општина у Г. Карловцу, да за учитељску школу даде згодне просторије, јер данашње нросторије не одговарају ни најпримитивнијим потребама. Ако се општина том позиву не одзове, школски ће савет по свој прилици ту учитељску школу преместити у друго које згодније место Умолиће се саборски одбор, да поднесе представку српском народно-црквеном сабору, да се за митрополију набави штампарија, која је преко потребна. чц ш ? чл њ а, — (-ј- Павле Н. Јовановић) п р о т о ј е р еј и парох с и р и ш к и, администратор п р отопресвитерата арадског преселно се у вечност 16. Фебруара о. г. у 6'2-ој години живота свога. Покојнпк се родио у Т. Бечеју 1831 године, где му је отац био парох. Гимназијске науке учио је у Теми.швару и Сегедину, препарандију сврншо је у Сомбору а богословију у Вршцу. После свршених наука био је неко вре ме званичник, на је за тим учитељевао четири године у В. Кикинди Године 1860 буде руко положен за пресвитера тадашњим еписконом темишварским Самуилом Машнревићем и додељен за капелана своме оцу, пароху у Срп. СентПетру. После очине смрти буде једногласно изабран за пароха сент-петерског, где је служио 18 година; а год. 1889 изабран је једногласно за пароха сиришког, где је све до смрти своје неуморно делао у винограду господњем. Покојник је био нриседник еиархијске консисторије темншварске и члан енарх. административног и школског одбора, н као такав био је веома ревностан и тачан, тако да кроз двадесет година није готово ни једну седницу иропустио. Био је у два маха у арадском срезу биран за посланнка на српски народно-црквенн сабор. Поеледњих година био је администратор арадског протопресвитерата и произведен је за протојереја. Био је у опште омиљена личност са своје живе и веселе нарави, а сви су га љубили и поштовали са чиста и отворена карактера његова. При опелу му чинодјејствовало је 14 свештеника и један ђакон. У цркви се оиростио с иокојником Ђура Јеврић, парох сегедински, ле-

пим говором, у ком је достојно оценио живот и делање покојниково; а на гробу је говорио Младен Јосић, администратор парохије мартоношке. — Иза покојника остала је неутешна сунруга и троје удомљене деце. Један син нокојников, Никола, учитељ је у М. Чанади, а други, Сретен, парох је у Срн Сент-Петру. Нека је вечан спомен честитом покојнику! 0 Г Л А С и" ДРАЖБЕНИ ОГЛАС. Овим се расиисује ттиепЛо-дражба за зидање нове женске школе у Срп Неузини по плану неимара Павла Вихтнера. По трошковнику износиће градња 3003 Фор. 16 новчића. Услови, план и трошковник могу се сваки дан код председника цркв. онштине видити. Сваки лицитант има пре дражбе 10°/ 0 нишманлука положити. Дражба ће бити 18. (30.) анрила о. г. у 3 сата после иодне у школској дворани. У Срн. Неузини, 21. марта 1893 год. П. Коњовић, Љубомир Мирков, перовођа. 37. 1 — 3 председник. шш микјГ знатно повећана помодна ману#актурна трговина имаде свагда у великом избору за свештеничке хаљине црне свиле од 2 Фор. до 16 Фор. 50 нов. Дубла од 1 Фор. 50 нов. до 6 Фор. 50 нов. Камгариа од 1 Фор. 70 нов. до 9 Фор. Енглеског листера од 1 Фор. 10 нов до 2 Фор. 50 нов. Первијена и доскина од 3 Фор. 50 нов. до 14 Фор. по метру; даље разнобојне свиле за поставе, појасева у свима бојама и ширини, као и разноврсне поставе. зб. 1—3 У Новоле Саду, априла месеца 1893. Бр. 470. ех 1893. СТЕЧАЈ. 35 > 3 Овим се распи'сује стечај на биљежничко и Фишкалско мјесто код епархијске управе горње -карловачке Дужности, са овим мјеетима скопчане, означене су у чл. XXXIV нривр. уређења епархија од 1871 уз годишњу нлаћу од 600 ф . односно 300 Фор. Конкуренти имају своје добро инструиране молбенице предсједништву ове енарх. управе у року од три неђеље, рачунајући од нрвога, уврштења овога стечаја у званичне новине „Срнски Сион" поднијети. У Плашком, 19. марта 1893. Михаил о, Епископ.