Српски сион

„СРПСКМ СИОН."

Бг. 22.

Ова аутономна школска уредба, ма да се креће у граннцама закона, неће у краљевини Хрватској и Олавоиији, где нам већи део нашег српско-православног народа живи, имати жељенога плода; неће моћи остварити српском као и сваком другом народу иотребну, његовој цркви и народном дух у одговарајућу иучку народну обуку, ако закон од 31. листопада 1888. о уређењу пучке наставе и образовању пучких учитеља у Хрватској и Славонији остане код својих уређења „о нижој нучкој школи", глава друга и о „конФесионалним и српским. народиим школама", глава шеста, јер се ту што вређа или илузорним чинп аутономно право српско-православног народа и сабора на самостално уређење своје народне пучке наставе; што пак изведење и вршење тога права материјално немогућим чини, као иа пример: 1. У §-фу 23. и 97. номенутога школскога закона, само се изнимпо и Факултативно дозвољава, да се у којем месту може устројити сриска автономна пучка школа, ако по предходном извиђењу политичке области прве молбе, кр. земал.ска влада сходним проиађе и одобри. Није дакле у рукама и власти за то надлежнога српског црквено-народног сабора и његове врховне црквено-школске области, хоће ли се донесена аутономна школска уредба, која устројење српских народних нучких школа или уређење српско-правоелавне пучке наставе, онде, где јој услови уредбе постоје, облигатним чиии, у Хрватској и Славонији провести моћи или не; а у томе лежи и повреда и илузорност аутономнога права српскога иарода на његову црквено-народну пучку паставу. 2. Што се издржавања пучких школа у онште тиче, за тако-зване „ниже иучке (комуналне) школе" у Хрватској и Славонији имаде но §. 32 хрв. шк. закона и то у грађанском делу Хрватске и Славоније главним извором служити доходак од „оиштинске нотрошарине" а за покриће евентуалнога мањка „остали доходци општине". А у сеоским општинама бившега крајишкога подручја по §. 34. истога закона, стварне потребе опгатинске нучке школе подмирује „општииска школска благајна" а берива учитељскога особља и све друге трошкове „земаљски школски намет са 20%-ним прирезом иа изравни државни порез" ; дакле у једном и другом случају оишти извори „онштински" п „земаљски". А тому на протпв, по §. 96. поменутога закона ограничеио је и оно Факултативно иодизање и издржавање српских основиих народних школа у Хрватској и Славонији у главном на властиту снагу, на иосебни трошак православних Срба; за које дакле немају ваљати они онштински извори н земаљски намет, како је то за оиште „ниже пучке школе" установљено, нремда су те ниже пучке — комуиалне — гаколе са српским народним основним гаколама у својој пучкој настави једнаке, те једној и истој сврси — народној обуци — елужити имају. Од те установе о издржавању сриских народних школа о властитом трошку чини истина §. 98. номенутога школскога закона у толико изнимку, да оие Србе, који своју српску аутономну нучку школу о свом трогаку издржавају, регаава од дужности плаћања „гаколскога намета" и онда просто оставља политичким општинама у колико им то средства допугатају, да „могу пружити" богоштовним и српским црквеиим опгатинама свога подручја припомоћ за издржавање њихових иучких гакола. Али то ни из далека не одговара правој потреби за издржавање српских народних основних школа а ни ираведноме кључу, ако се у обзир узме, да Срби са своје стране у оне „опгате изворе опгатипе" који опште ниже пучке школе издржавају, размерно исто тако и толико доприносе, како и колико и све остало житељство Хрватске и Славоније. По томе не подлежи никаквој сумњи, да је сриско-иравославном пучанству Хрватске и Славоније, — које по милиона душа броји, — и Формално и материјално отегоћено устројење и издржавање његових на закону основаних аутономних нучких школа, ако се законом од 31. листопада 1888. о иучкој настави створено стање п на даље непромењено уздржи.