Српски сион

С тр . 409.

се дисквалификовао за свештеника, чиме би се и оиако недовољни број квалификованих свештеничких кандидата јошт већма умалио, а тиме би црква догала у опасност, да не располаже са потребним бројем свештенства, што би опет по верски и морални живот верних од неизмерно штетних последица било, и цркву у њеним основима пољуљало. Сапирање такових штетних последица подељењем епископских диспензација имало би но веру и цркву исте последице, јер би се таковим диспензацијама само учење вере и црквени запт вређао. Завршујући тиме овај најучтивији поднесак, на који нас је једино дужиост наша п према цркви и према држави, и усрдна жеља наша, да се мир у цркви и држави не иомути, приморала, понизно молимо Вашу Преузвишеност, да изложене назоре, зебње и жеље наше у ираведно и милостиво расуђење узети благоизволите. У Еарловцима , 9. (21.) маја 1893. Ваше Иреузвишености — с пуним ноштовањем одани СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОПАТI ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ, с. р. Патријарх. Нектарије Димитријевић, с. р. Никанор Ноповић, с. р. епископ вршачки. еиискон темишварски. Мирон Николић, с. р. Михајило Грујић, с. р. епископ пакрачки. епископ горњо-карловачки.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. ОСНИВАЊЕ МОНАШКЕ ШКОЛЕ Ј 1АНАСТИРУ ОПОВУ. (Наставак).

Монашка школа, којој једнодушним закључком евојим темељ ударише настојници наших манастира у Гргетегу 10. маја о. г, биће не само културно-просветно, већ у једно и хуманитарно-добротворни завод, јер у тај завод примаће се сиромашни и даровити синови народни, који ће у заводу све и сва бесплатно имати. М'и немамо до сада ни једног пресветног завода, у коме би сви ученици баш и саму наставу цримали са свим бесплатно — а немамо ни таких добротворних завода, у којима би се све нотребе питомачке и ученпчке са свим беенлатно нодмиривале Будућа манастирека школа Г;ј'/ће такав просветно-добротворни завод, у коме питомци не само да школарине неће плаћати, него ће им завод бесплатно давати и књиге и о-

дело и храну н стан и у опште све и сва што им је за одржање, образовање и васпитање иотребно, Који питомац једном у завод нрнмљен буде, тај све дотле док је у заводу односно док добро учи и поштено се влада, неће имати никаквих материјалних брига за своје физичко одржање и духовно образовање и васпитање, јер све праве и оправдане потребе питомачке сам ће завод бесплатно подмиривати. По томе дакле у будућој монашкој школи добићемо не само просветни, већ и такав добротворнн завод, каквог до сад још нисмо имали, а какав нам је и сувише нуждан, да прими у недра своја бар неки извесни део сиромашне а даровите деце народне. У томе баш и лежи хуманитарни н велики