Српски сион

С тр . 465.

СТЕЧА Ј. 91 3 -б На једно емрћу упражњено учитељеко меето 111. и IV. разреда ерп. вероиеповедне мешовите школе у Дероња; овим ее раонисује стечај. Годшиња је плата учнтељу: 300 Фор. у готовом новцу, 8 катастралних јутара ораће земље и то јутро од 1600[Н; 2 хвата дрва за личну нотребу; оеим тога стан од 2 собе, кухиња, тнпајз за смок, комора, подрум, шупа, нттала и башта у школском здању за поврће. Изабрани учитељ биће дужан све школском уредбом прописане дужиоети врптити, у цркви нојати и децу у црквеном пјенију обучаватп; осим тога повторну школу држати, у цркв. школским седнпцама перовођство држати без оеобите награде за то. На ово учитељско место могу компетовати само они, који су учитељску школу у Сомбору свршили и испит из мађарског језика положилп. Рок стечају траје до 8. августа по српеком о. г., када ће се и избор обавити; првенство ће имати опи, који ће се општипи личпо пријавити. Молбенице имају дотпчни комнетепти меспом школ. одбору до горњег рока поднети. Поеледња иошта Но<М#ћ. У Дероња, 24. јупа 1893. год. Месни школски одбор. 108 2—2 ДРАЖБА. Овим се распнсује дражба па мањак ради зидпња женске школе у Дињашу. Поједиие радње по зготовл.епом плану и трошковнику изноее: 2725 Фор. 17 нов. Дражба ће се одржати дана 25. јула (6. авг.) о. г. у 11 сати пре подне. Сваки дражбеник има 10°/ 0 вадиума положити. План и трошковпик, могу се код иодписане општине видети. Општина задржава себи право поверења према ттодузимачу. У Днњашу. 4. јула 1893. Црквена општина. 02 3 - 3 С Т Е Ч А Ј. Овим се расписује стечај на једпо забавиљеко место за сраско забавиште у Ст. Футоту. Плата је 300 ф . и 50 ф . у име станарине. Забавиља мора бити Срикиња православне вере; мора мађарским и српским језиком писмено иусмено владати н оспособљење за забавиљу имати. Молбенице са нужиим документима ваља овом школ. одбору најдаље до 25. јула о. г. послати. Из седнице тпкол. одбора, држане у Ст. Футогу 8. јуна 1893. Жарко Алекеић, Василије Чупић, перовођа. председник.

104 2-3 С Т Е Ч А Ј. У Каначкој српско-православној псточној школи има се етално попунити учнтељско место. Плата је годишња: 1. 300 Фор., које учитељ у месечним ратама прима; 2. 4 ланца ораће земље, на коју учител. порез илаћа и једна башта од 600 □ хвати извап села; 3. два хвата тврдих дрва и сламе колико је за школу потребно. За пероводетво добија учитељ 15 Фор. и за паушал 5 Фор. Од великога ће погреба добити 1 Фор. а од малога 50 иовч. Стап има у птколској згради. На ово место могу компетовати само потпуно квалиФиковани и који су иепит из мађарског језика иоложили. Дужности су школском уредбом прописане. Молбеиице, добро инструјиране, треба слати на председника школ. одбора. Рок стечају пстпче 5. (17.) августа а пзбор ће се 6. (18.) августа 1893. обавити. Изабрани учитељ има своје место 1-ог септембра о. г. паступити. Из седнице школ. одбора, држане у Капаку 27. јуна. 1893. г. Школски одбор. С. О. 1506. ех 1893. 101 2-3 С Т Е Ч А Ј. Ради попуњења три, евентуално и вчше уиразњених стииендијских места у заклади иок. Ђорђа алем. Сервијског III. разреда, појединце са 105 ф. годишње стипеидије, отвара се овим стечај. Стипендију из ове закладе може получити свакн онај српске народности и православпе вероисповести ученик, који се добро учи, примерно влада, а сиромашног је стања, и навртнио је 12-ту годину свога живота. Стииендисте III. разреда ове закладе могу се с временом, ако нужну квалиФикацпју све једнако имали буду, нромаћи у више стипендијске разреде, т. ј. у II. разред са годишњом стинендијом од 157 ®ор. 50 новч., и I. разред еа годишњом стипендијом од 210 Фор., п имају у томе иогледу првенство пред другима, који ту стипендију уживали нису. Питомци ове закладе могу своје науке само на отачаствепим заводима у Угарској и Хрватској п Славонији слушати, а само с дозволом високе кр. угар. владе могу се и у ипоземству учити. Молитељи имају своје, крштеним писмом, школским сведоџбама, сведоџбом сиромаштва и најпосле лечничком сведоџбом о томе, да су здрави, обложене молбенице саборском одбору у Карловцима најдаље до 19. (31.) августа т. г. поднети. У Карловцима 1. (13.) јула 1893. Нредседништво саборског одбора.