Српски сион

бр . 29.

иитомаца по свој прилици и са мањом нредходном спремом, те се с обзиром на такове морао наставни план и обим наставних предмета на оно, што је најнужније ограничити. Иначе сви иредмети у паставном илану такове су природе, да се, с обзиром на цел и правац завода — тешко може п један предмет из наставнога плана изоставити. А. Световни иредмети. 1. Потребу учеља сриског језика и срис.ке књижевности —- није нужно доказивати. Питомац монашког семинара мора у срнском језику толико образовање стећи, да је у стању српске књижевне умотворине добро разумевати, и што је главно: да се српским језиком и у речи и у писму — правилно и лено послужити може, најзад да је оријентован у историји књижевности свога народа. Осим тога, учењем српског језика треба питомци да прибаве лакоћу и правилност у писању најобичнијих и најпотребнијих писмених састава, као : писама, молбеница, признаница, рачуна, наруџбина, уговора итд. 2. Црквено-словенски језик је важно средство и основни услов за ваљано и богословско образовање — те за то се у монангком семинару мора интензивно учити и темељно изучити. Питомци морају иознавати не само граматику и синтаксу, него и сами дух и све главније особине црквено-словенског језика, а то ће постићи многим читањем и учењем истога језика, меморирањем тропара, кондака, молитава, одабраних псалмова, мудрих изрека тумачењем црквених пееама и текста св. писма, читањем житија светих и списа св. отаца. 3. Учење иовеспице условљава захтев општег образовања. Образован човек мора имати преглед светске повеснице. Но у монашком семи нару учење новеснице неби се имало састојати из хронолошког набрајања година и регистровања царева, краљева, војвода п ратних догађаја, већ би се морао набљудавати иоглавито биограФски начин учења новеснице. За развијање моралног карактера и иеговање врлнна, тешко да има згоднпја средстр.а од биограФија славних и знаменитих људи, који се одликоваше моралним карактером и врлинама својим. Тек као штаФажу —• око нојединих биограФских слика — требало би и знаменитије догађаје описивати, особито

В) економскч: 1. ГГољоделство. 2. Сточарство. 3. Вртарство. 4. Виноградарство. 5. Воћарство. П. Пчеларство. 7. Свиларство. 8. Основи опште националне економије. II. Необвезни предмеги: 1. Немачки језик. 2. Мађареки језик. 3. Нотално појање и иевање. А(Ј §. 4. Нацрт наставног плана образложава се самим устројством, смером и иравцем монашке школе, из које треба да изађу младићи: а) који ће имати иристојног светског — ошптег образовања, б) који ће бити спремни н оспособљени за монашку и свештеничку службу и в) који ће имати толико економског образовања, колико се од средње-образованог рационалног економа очекивати може. Када се наставни план у целини посмотри, може се коме учинити, да је г.рло опсежан, и да ћс тешко бити из свих предмета свршити оно, што наставни план прописује; — но пре свега треба имати на уму благодет интерната и семинарског начина живлзења, васпитавања и учења. У семинару — поред доброг руководства и добрих наставничких снага — може се по нашем мишљењу готово двојином толико са питомцима нредузимати и научити као у екстернату, где ученици најмање Ч 3 времена у лудо нротраће. Биће и у семинару одмора, шетње, друштвених игара, гимнастике итд. — али осим тога, што је за здравље нужно — све нреостало време ће се на учење уиотребити. Па онда, учење, које под надзором наставника бива, те се и ван школе потпомаже и регулише, далеко је успешније и интензивнпје, него учење без надзора, помоћи и руководства од стране наставника. Ко све то има у виду, на онда узраст иитомаца, када им се умне способности, у интересу образовања им и васпитања, најбоље експлоатисати могу — неће наћида је наставни нлан нреко мере оисежан. Шта више могло је у наставни нлан и више предмета ући, и могао им се шири обим установити али треба у виду имати, да ће у почетку бити

оне, који су утицали на културни и морални развитак човечанства и на стање хришћанске цркве.