Српски сион

?? ■■■ ХХХ Х-: X '■" ;.--".-Х^ : - • г. ■;,■..•.- ■ Е р . 31. „ОРПСКИ СИ011." С тр . 487.

НЕЗВАНИЧНИ Д Е О,

ОСЕИВАЊБ ШОНАШКЕ ШКОЛЕ У МАНАСТИРУ ОПОВУ, (Наставак).

§• 5. Монашка школа је интернатски завод, у којему се редовним питомцима све њихове онравдане нотребе (препитање, одело, уџбене књнге и т. д.) из заводске благајне б е снл нтно подмируј у. Питомци остају у заводу кроз све 4 године, односно дотле, док цео течај монагаке гаколе не свргае, и тек по ванредној иотреби или случају отпуштају се својим кућама, нли у манастир, којему нрипадају, где уз извесне услове могу и два Феријална месеца провести. §• 6. Годигањи течај, или гаколска година у монашкеј гаколн почиње 1. септембра једне, а свргаује се 30 јунија д])уге, будуће годипе — но и за време двомесечног гаколског одмора нитомци остају у заводу, где се под надзором бар једнога наставника и манастирског братства унражњавају у нојединим наставним предметима, нарочито у цркв. нојању и нравилу, у еквномским предметима и читању корисних књига. Ас1. §. 5. и 6. Монашка школа и по устројству и по цељи својој треба да је не само културно-просветни већ и хуманитарно-добротворни завод, у којему ће се сиромашна али честита, даровита и вредна српска деца бесплатно издржавати и добивати оно ваенитање и образовање, које им је иужно, на да могу бити добри и спремии српски калуђери. Хвала Богу, папга манастири су у таквом материјалном стању, да својим средствима заједнички лако могу издржавати завод, у којему ће се питомцима све иотребе бесплатно подмиривати. А да су иаши манастири и нозвани да чине такове жртве и доброчинства, особито кад је реч о васиитању и образовању калуђерског подмлатка — о томе не може бити питања, нити ће ико моћи и покушати, да то са разлогом осгтори. У томе пак, што ће се у заводу питомци

сасвим бесплатпо издржавати, налази се најбоља гарантија, да завод нсће остати пует, већ да ће у потребном број-у улазпта у њ' сиромашна, ал добра и даровита деца, која ће радо и остати у заводу, у којему се беснлатно за угледни монашки чин изобразити могу. Данашњим даном толико је сиромашне и даровите деце, која на помоћ или стииендију изгледају — да кад се таковој децп понуди сасвим бееплатно издржавање и васиитање у моиашкој школи, поврвеће у ту школу већи број сиромашне, али даровите и честите деце, но што ће их и моћи завод у своја добротворна недра нримити, те ће се моћи између добре — најбоља деца за питомце одабирати. Ако тако не буде баш у ирви мах —• свакако ће тако бити бар доцније, док се бол,е сазна вредност и важност самога завода. Бесплатно издржавање у заводу свакако ће много допринети, да у завод ступају деца са бољом спремом и квалиФикациј ом — а са спремном и квалификованом децом постизаваће се дивни успеси у заводу, те ће крајњи резултат бити тај: да ће се монагаки сталеж обогатити добро спремљеним иодмлатком, честитим и одушевљеним калуђерима, са којима ће се лако моћи извршити она велика и важна мисија, којуимају да изврше наши манастири и наши калуђери у цркви и народу. Да школа за образовање манастирско-монашког свештенства мора бити у манастиру, спојена са интернатом, то је тако природно и неопходно, да није нужно ни мало разлагати. Будући калуђери морају се образовати и васиитавати у манастиру и манастирском интернату, јер баш у интернатском начинуживљења и васпитавања питомаца, у озбиљном, интензивном учењу и непрекидном бадром надзору налазп се најбољи услов и гарантија, да ће заводскп иитомци како у наставном, тако и васпитном погледу најлепше напредовати. За васиитање монашког подмлатка интернат монашке школе показаће се без сумње тако благодетним и успешним, да ће у присенак бацити сваки екстернат, а и у наставном ногледу — поред интензивнијег