Српски сион

Б р . 36.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 569.

жије: пет петина чести ( б / 5 ) закона, или се назива: пет петина чести. Назвање ово по свој придиди је иозајмљено од иоделе Мојсијевог Петокњижкја, а задржано је и у преводима грчким и латинским, јер у првима се назива Петокњижије •/) Пг^татгихо? (наиме т . књига од иет чести); а у другима РепШеисћиб (Нђег). 23 Сама пак подела Мојснјевог Петокњижија на пет чести, врло је давнашња. Још блажени Јероним, указује на речи апостола Павла, које гласе: „ али у г^ркви волим иет речи умом својим реЛи, да се и друти комотну, нето ли хиљаду речи Ца (неразумљивом) Језику (I. Кор. 14, 19.) и види у тима речима указивање на деобу Мојсијевог ПетокњижиЈа на пет чести. Да је подела Петокњижија на пет чести врло стара, сведоче Филон и Јосиф Флавије, јор они сведоче, да је у апостолско време подела Нетокњижија на пет чести већ у велико у општој употреби била. ном се навивн Петокњижије и код Исуса Иавина. (Исус Навин: 1, 8. ) Петокњижије се назива још у светоме писму: „ књигом закони Божјег". или „законом Госаода" (Исус Навпн: 24. 26; I. књига Дневника 22, 12; II. књига Дневника: 12, 1: 17, 9.); назнваше се Петокњижије још и: „књигом закона Мојсијева (Исус Навнн: 8, 31; 28. 6: IV. књига царства: 14, 6; 23, 25.) Имамо доказа, да се Петокњижије у неким приликама просто назива: „законом " (књига Нејешје: 8, 2.). — Александријски нреводиоци јеврејски назив: .Тћогаћ" нреведоше речју: „6 уо ^ о ;"; тај начив задржан је и у новом завету. (Матеј 5, 17; Лука 2, 22: Јовап 1, 17; римљ. носл. 2. 12). У латинеком преводу иазива се Петокњижије речју: „Иех". Но јеврејско значење речи: ..Тћогаћ" ширег је смисла и означује наставу или науку од еамога Бога или од старијих т. ј. родитеља, а то се најбоље видити може из ових места, напме: из I. главе 19. стиха Исаије: „чујте реч Госиодњу, кнезови Содомски, иослушајте закон (Тћогаћ т. ј. науку, наставу) Бога нашега, народе Гоморски!": а такођер из прича Соломонових, где се о речп „Тћогаћ" говори: „слушај, сине, наставу оца својега ч не остављај науке матере своје ". (Приче 1, 8.) У опште реч: „Тћогаћ", кад се о Петокњижију говори, увек се има у ширем смислу разуметп. 23 Имена та^тктЕ'Ју_оу и РепШеис1п Орпгеном н Тертулијаном навађају се у таковој форми, која нам даје нраво закључивати, да су та имена у оиштој и давнашњој употреби била, особито у то време.

Неки научењаци држе, да су Петокњижије Мојсијево на пет чести поделили александријски преводиоци; други пак држе, да је подела Мо.јсијевог Петокњижија много старија и да је спроведена за време Јездре и Нејемије. Колико су самовољна ова мњења разних научењака, види се најбоље из тога, што Јевреји од најдавнијих времена не познаваху другу Тору, осим Тору од пет чести. II ио томе најправедније је, ако припишемо поделу петокњижија на пет чести самоме Мојсију. У осталом и само распоређење Петокњижија је таково, да другу поделу сам садржај дозволити не може. Јер, прва, трећа и пета књига својим садржајем савршено се разликују од осталих књига; друга се пак почиње неким кратким ионављањем нанред реченога, које нзгледа. као неки нов ночетак (Псход 1, 1 — 7.); трећа књига, дели се од четврте особитим свршетком (Лев. 27, 34.); четврта кц-ига нак има свој особити свршетак (Бројеви : 36, 13); а пета књига свој почетак. (Второз. 1, 1 — 5.) 24 24 Савремени крптичари нридодају Петокњижију Мојсијевом п књигу Исуса Навина, па тврде, да је то једна целина п према томе називају Петокњижије — Шестокњпжнјем. но на жалост. немају довољних доказа за ову своју аисурдну тврдњу. Новији католички научењаци, као што је н. нр. Каулен, нриппсују поделу Петокњижија на лет књига алекеандријскпм преводноцима. У томе се неки н од протестанских богослова-научењака слажу, као н. пр. Хеферник (у делу своме: Ет1еИпп§' 111 с1ав А. Т. Еганк!иг1. 1837. I. 2. 156. с.); Вигур Емануил (у делу своме. које је у Паризу изашло 1880. и које носп наслов: УЈ^оигоих Мапие1 МћИдие. Рапз. 1880. I. р. 262.) сведочп. да је та подела Петокњпжија на пет чести много старија: протестантекн нак научењацп, као што су: МкћаеНз, 8сћгас1ег н БШтапи нриписују ноделу Петокњижија на нет чести Јездри. Делић нак тврди, да, је нодела Петокњижија била сироведена последњил редактором Петокњпжија. Ми пак будући смо потпуно уверени. да је Мојсије био и први и последњи редактор свога Петокњижија, то и са иуним правом прниисујемо подел} г Петокњпжија самоме Мојсију; а тим више смо у праву ту поделу Мојсију прииисивати, јер сам садржај и расиоред у Нетокњижију уз нас јасно сведочи и потврђује. да је нодела још Мојеијсм еамим бпла сироведена. Ко би посумњао у ову тврдњу и желио се још боље о истинитости тврдње увернти. иека пзволи проЧнтати дело Шеица, издато под насловом: „ЕМеШто 1 х.и сИе каиоп. Висћег с1ев А. Т. Ке^еибНиг«'. 1887." стр. 2. ће ео)