Српски сион

С тр . 594.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 37.

— (Парастоо.) 1Ввгово Ниеокопреосвеигтенстко митроподит дрногорски, Митрофан Бан, на глас о смрти уредника овог листа Сергија Шакрак-Нинића одржао је на Цетињу иарастос у покој дунго врлог покојника. — (Одликоваве.) На нразник св. Преображења о. г. произведен је г. парох иришки Василије Николајевић за почасног иротојереја на архијерејској служби, коју је служила Љегова Светост Патријарх - српски Георгије у Карловцима. Честитамо г. Николајевићу на том одликовању, које је по врлинама својим заисга заслужио. — (Осве&еве српске православне цркве у Бечу.) Пишу нам из Ђеча, да ће се тамошња новосаграђена ерискп црква св. Счве осветити у недељу 8. (15.) октобра о. г.. по жељи Његовог Високопреосвештенства г. митрополита черновичког Силвестра, којп ће тај свети чпн Хнчно извршитп. — (Нови митрополит Московски Сергије.) Руски листови пишу, да је руски Св. Синод на место покојног митрополпта Московског Леонтпја, чијом је смрћу речена митроиолија остала упражњена. изабрао Сергија , бившег архиепископа Херзонскога и Одескога. Новоизабранн митрополит Сергије рођен је у Тули 1820. године, те је према томе сада стар 73 годнне. Као двадесетогодишњи младић ступио је у московску духовну академпју, где је након четнр године довршио прописане науке. Пуних 16 гфџша након. свршених наука није остављао Москве. но је у њој био п ирофесором и ректором номенуте академије. 30. децеибра 1860. год. био је посвећен за епископа и тада му је поверена епархија курска и бјелгородска у управу. Њоме је управљао до 11. јануара 1880. год. Тада поста архиеиископом казанским. 22. августа 1882. западе га кишињевска епархија, а12. јануара 1591. ностаде архиепископом херзонским. Архнпастирска служба митрополита Сергија за пуне 32 године одликује се плодоносним трудовима и нодвизима на корист руске иравославне цркве. Особнту позорност је обраћао на подпзање св. храмова, на побољшање духовно-учебнпх завода, а понајглавиије на иостојано сазидање народа. Љегове проноведи, које су штампане у засебним књигама или у часонисима, одликују се својом врсноћом. Осим тога мптронолит Сергије написао је велик број чланака учено-богословскога садржаја, у којнма се манифестује његова начитаност и необична логичност у доказима, а осим тога одликују се ти радови лаким и разумљпвим стилом. Л. Б. — (Црквепо сједињење старо-католика са православном црквом.) Руска богословска компспј;', која се састоји пз, финландског архиепискона Антонија, дворског протојереја II. Л. Јпнишева, архимандрита Бориса, иротојереја II. Смирнова и ирофесора А. Л. Катанског, И. Е. Троицког и В Болотов", која је концем лаЈћске године састављена да изради услове, иод којима Се могу старокатолици примити у црквену заједницу, — свршила је већ своју задаћу јг нредала је своје запнснике св. синоду. Записиике ће разгледатн св. синод н са својим закључком ће их иеиратитн свнма нравославним

источннм иатријарснма и мајнцком старо-католичком архиеннскопу. Л. Б. — (Родољубиви бугарски Трновски митрополит Климент) како бугарске новине нипгу, осуђен је 12. јула о. г. на вечно прогонство. Осудио гаје трновеки окружни суд. Он је жртва садашње државне владе бугарске. Некн веле, да ће јаднп архијереј дане свога прогонства да проведе у Риљском манаетиру, а неки опет тврде, да ће отићи у Русију. Л. Б. Ч И Т У Љ А. — (Стеван Куки$) иарох у БунпЛу, премпнуо је 23. августа о. г. у Јошанима код свога зета учитеља Ј. Вурдеље. Покојник се родио у селу Главпцн 1825. године, а рукоположен је 1852, те је најпре био канелан код тадашњег нроте Рајачића, а после га је еппскоп Лукијаи Николајевић ноставио за пароха у Бунићу, где је до смрти служио верно цркви и народу. Погребен је 24. авг. уз живо саучешће свештенства и народа. Опроштајну реч говорио је покојнпку свештеник Будисављевић. Нека је вечан спомен премвнулом пароху Стевану Кукићу!

Н 0 В Е КЊИГЕ. — Изве'" 'ај о иравославном богословском заводу у Задру, за школску годину 1892—93.Година XV. — Задар, печатња Шпира Артале 1893. —■ 8-на, стр. 72. Ово је садржај овога „Извјештаја": Први дио. На 42 стране расправа: , 0 историји новозавјетног канона", из предавања но Изагогнци, од Р. Нектолози: Душану Кнежевићу, гимназистн VI. разреда, и Душаиу Перазићу, слушаоцу богословије у Задру. — Други дио. Православни богословски завод: А. Управитељ завода (Његово Нреоевештенетво Госп. Др. Никодим Милаш, епископ далматииски и пстријски); —Б. Наставничко особље (и то : 1. јеромонах Никанор Ракетић, 2. синђел Серафим Калнк, 3. пресвитер Стеваи .Тавор, 4. јерођакон КирилМитровић. н 5. Рикард Антуиовић, учитељ енологије); — В. Преглед предавања; — Г. Библиотека (која броји 2883 наелова у 5074 књига и евезака); Д. Главније наредбе; — Ђ. Летоппс; — Е. Слушаоцн богословије; — Ж. Приправници за богословију; — 3. Статистички преглед богоелов. завода и семенппгта. По статистнчком прегледу било је шк. годиие 189 2 / 3 у све четири године богословије свега 24 слушаоца, и то 14 реДовних, 9 ваиредних и 1 приватан, од којих су 10 билн стинендпсте и толнко у семепишту, а 14 ван семеништа. - Од петорице из IV. године положила су тројица исиит. — По еиархијама било је богоеловаца: пз далматинске 11. из боко-которске 5, из осталих 8. — Пршгравника за богословију било је: при задарској гимназијп 20, у Стејановцнма, и иа место личног помоћпика пароха румског Василија Крстпћа. — Свршенп богослов Јован .Товановић одређује ее за администратора па рохнје у Брестачу. — Принуштају се к нолагању стечајног испита свештенпци: Јефтимије Матић, Симеоп Арапицки, Јован Протић и Евгерије Дамјанов,