Српски сион

С тр . 614.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 39.

предела обећане земље. За време овога нутовања стадоше тужити и роптати Израилћани, желећи јестп меса, услед чега Бог заповеда Мојсију, да изабере 70 старешина, који би му били у помоћи са увек незадовољним народом који је роптао, јер и Мојсије роиташе на Бога, што је терет целога народа на њега метнуо; пославгаи им ирепелице, којима су се заситили, за ронтаље њихово кагатиговао их је Бог помором великим (11, 1 — 31). Шта вигае сам Арон брат, и Марија, сестра Мојсијева, устали су против Мојсија, но за то и беху кажњени од Бога (12, 1 —15). Из пустиње фаранске беху послани 12 људи да уходе обећану земљу. После новратка свога сви они, са изузетком Исуса Навина н Халева, евојим нричањем изазвагае ново роптање целога народа (13, 27 —14, 9), услед чега Бог наређује, да свн они, који су прегали 20. годину свога живота, са изузетком Исуса Навина и Халева, имају умрети у пустињи, а да не виде обећане земље (14, 10-—39). Ме^у тим Израилћани хтедоше, иротив вол.е Божје стуиити у обећану земљу, услед чега беху ноубијани Амалкићанима (14, 40—45). Друти део приповеда нам о томе, гата се догодило за време даљега путовања у пустињи са овим поколењем, које беше осуђено, да у пустињи испагата т. ј. покаје грехе својих незадовољних отаца (15, 1 —19, 22). На првом месту излажу се правила, која се односе на принашање разних жртава, подробно се описује како треба која жртва да се принесе; за тим се говори о прпнашању нрвина од плодова земаљских Богу, ради грехова, било по незнању учињених, било ио упорству; напослетку се говорп у глави овој, да се онај, који би нарушио иразновање суботе, има казнити смрћу; гато се и једним наведеним примером потврђује (15, 1—41). За тим долази иричање о преступу Кореја, Дафана и Авирона, који присвојигае себи права вргаења дужности свегатеника, о смрти њиховој т. ј. како их је Бог казнио, (16, 1 — 50) при чему с.е посредством чуда посведочава, како је Бог Арона изабрао за свегатеника свога. (17, 1-13) Овоме делу придодају се други закони о дужностнма свегатеника и Левита, о деловима који им припадају при прпиагаању жртава разних и при принашању првина од плодова земаљских (18, 1—32); но прп том пм се на-

лаже, да од својих прихода т. ј. од десетка, гато им синови изратшски поклањају, имају десетп део од свачега гато добију, прпнети Господу на жртву; за тим 'се говори о ириуготовљавању и о употреби воде која очигаћава (19, 1 — 22). ТреИи део (20, 1—30, 13) продужује историју путовања Јевреја у пустињи од првога месеца до једанаестога месеца четрдесете године. РСада се скупигае Израилћани у први месец четрдесете године у Кадису, тада је умрла Мари.ја, сестра Мојсијева, и би погребена онде (20, 1). Народу, који је роптао, би по заповести Божјо.ј вода из камена Мојсијем и Ароном изведена; но Мојсију и Арону за неверовање њихово при извафању воде из камена, би забрањен улазак у обећану земљу (20, 1 — 13). Будући да Едомљани забранише Израилћанпма пролаз р;роз своју земљу, то Израилћани иринуђени беху на даље нутовање, док не обиђогае горе идумејске и дођогае до предела аморејских и моавитских. За време овога путовања умро је Арон, а народ којп је роптао на Бога би кажњен од Бога ватреним змијама; услед чега је много њих т. ј. од народа умрло, док Бог не наложи Мојсију да начини змију од мједи и помор се ирекрати погледом једним на змију од мједи (20, 14—21, 20). За овим долази освојење земље аморејске, при чему Моавићанн хтедогае упропастити Израилћане посредством клетве Балаамове, но Валаам је Израилћане три пут узастопце благословио; меЈју тим Мадијамци обратигае Израилћаие у идолопоклонство (21, 21 до 25, 18). На ново се пребројавају поједина колена и заповеда се, да се обећана земља нодели међу коленима, саобразно према овоме пребројавању; за тим буде Исус Навин изабран од Бога за наследника Мосијева (26, 1 до 27, 23). После избрања Исуса Навина ионављају се и допуњују различити закоии о жртвама, (28, 1—15) подробно се говори н онисује, какве треба да су жртве и како треба да се принагаају; при чему особито се налаже, да жртве у одређено време буду иринесене; говори се о празницима преко целе године (28, 16—29, 39) и о заветима (30, 1 —17). После поражења Мадијанаца, освојена је земља за Јорданом, и иста се додељује коленима: Рувима и Гада и ноловини племена Манасије, сина Јоспфова. (31, 1 — 32, 42)