Српски сион

Стр. 654.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 41.

О СТВОРЕЊУ СВЕТА. (Из дела „В'|ћП$сИе бсћбрГипдздезсћЈсМе" од Дра Ф. X. Рајша) Ировео Ђорђо Лстик, ученик с в е т е 6 о г о е д о в и ј е. (Свршетак.)

изиолог Адолјј Ф >к овако завршује Ш једну нодробну расираву о овом предШ^Ј^ту: „Ако друга главна реченида механичне теорије тоилоте у опште стоји и ако се иримени на температуре, какве су ' оне на сунду или можда на још врелијим небесним телима, то можемо у опште за цео свемир, не само за сунчани систем тврдити, да у њему бива ироцес развитка, који тежи једној сврси а та је изједначење свију разлика у темнератури, дакле у смислу органскога бића општа смрт. Ово крајње стање, које тада дабогме може вечито трајати, било би достигнуто носле извеснога не бескрајнога времена, ако ма од којега почетка рачунамо, осим онога кад је материја била у бескрајном кретању распрострањена у нростору т. ј. од свакога ночетнога стања, које се у опште даје замислити. Обратно би дакле крајње стање већ сад било достигнуто да свет од вечности носгоји. И тако на крају наших носматрања долазимо на ову значајну алтернативу: или су нри највишим, најопштијим и најфундаменталнијим анстракдијама ириродне науке битне тачке превиђене, или, ако су те апстракције иотнуно тачне н у онште верне, то свет нб може у вечности иостпјатн, него је морао аостати у времену, које од данас ннје бескра-јно удаљено и то иостнло је неким у ланцу ирироднота каузалнога л онекса неиојмљивим дтађајем т. ј. актом стварања".' Свакако смемо реЛн: библијао учење, да Јв свет Вогом створен, не само да се не иротиви ирогс-Јводима ирироднога исиитивања, него баш овн ироинводи ириморавају нас, да закључујемо, да свет не постоји од вечностн а к другом закључку барем ириближавају нас: да је свет иостао услед неког надсветскога би%а ствараџем. С обзиром на оно, што исиитивачи прнроде говоре о „финалном стању", којем нродес развнтка света тежи, додајем једну нрнмедбу о некнм местима у библији, које говоре 1 1)10 КакигкгаДе хп 1ћгег ^УесккеЊеиећип^ 1869. 8. 61).

о крију света. Ако овде пише, да Ке данашњи свет бити ватром разрушен 2 и тада да ће бити ново небо и нова земља створена, 3 то с једне стране не можемо нанред знати, у колико те изразе треба разумети доеловно, а у колико пренесено и с друге стране испитивачи природе могу само рећи, који крај свету мора бити по прироДном току ствари, којим није искључено, да Бог, који је створио свет, може нроузроковати и крај његов катастрофом, која се не оснива на природном току његову и тада из нова све образовати. Ири крају наводим још нека мишљења од уважених испитивача природе, која потврђују ово, што сам написао у овој глави: „Поштована наука", вели Оскар Фрас „доиустиће, да она не зна ништа да реши о почетку ствари. Ни модерно мишљењо геолога, за које се држи да је у светлости ако почиње са земљом као лоптастом усијаном сунчаном супстандијом, не каже тим баш ништа о почетку самом; оно га само нешто даље одлаже и меће тела често у оно стање, као што смо ми данас навикли, у иеко газовито стање, ваљада за то,- што по појму лајика газ ближе стоји ништици, него чврсто тело ; у ствари, тим нисмо ништа добили; аисолутаи иочетак остаје као и иређе сакривен ; нисмо му се ириближили, ако и иустимо земљу као ирвобитну газовиту масу, да лети кроз васиону >аго каква рапета"' Л „Овом теоријом", вели енглески геолог Тидеон Мен тел, „не наиада се ни мало тврдња, да је уннверзум дело СвемогуЛег и СвезнајуИег Творца. Узмимо, да се она тачка, до које нас ова теорија води, не може нрекорачити физикалним испитивањима, да последњи поглед, који можемо управити на првобитно стање матерпјалнога свемира, иоказује нам исти као неограничени зрачном материјом исиуњони иростор, то ипак преостаје одговор на нитање: како је исиуњен овај иростор ? Одкуд је дошла ова светла матернја ? И ако је наш иланетнн » 2. Петр. 3, 7, 10. 12. 3 2. Петр. 1:5; Аиок. '21, 1. 4 \'ог с1ег 8Г'гпс1Ии1ћ 8. 99.