Српски сион

С тр . 690. „СРПСКИ СИОН." Б р . 43.

њује носити оружје. и наређује. да еветтенетво дрногорско од 1. јануара 1894. мори имати све ■штенпчке мантије, као нгто ноеи православно свепгтенство у другим државама. Даље се нрописује какво мора бити свештеничко одело и како ће се и кад носнти. По „ Просвјети " цетињској гласи та окружница овако: , Часнаме обојега реда Свештенству Ђогосиасајеме Јерархије Црногорске иоздрав и Ахијерејскн Благослов! Благовјерно Свештенство Богоспасајеме Јерархије Црногорске, придржавајући с-е обичаја из проиглостн, кога су изазвале познате околности, у којима се налазила нагаа Отаџбпна, носило је народње одјело, а с њим заједно инародње оружје, без сваке готово разлике од осталих Дрногораца. Околностп које су повода дале, да се овакви обичај код нашега Свештенства одомаћи. данас су у здравље Његовога Височанства нашега премилостпвога ГоспоДара Књ«з-1 Николе измијењене. Усљед тога, све административне гране у земљп уређене су тако, да свака у њих саодговара ономе сталежу, кога и преставља. Да би п наше пречасно свештенство већ један нут у погледу своје спољашње ношње стало на оно становиште, које од њега сами његов свети чин изискује, нашли смо за сходно овпјем нареднти, да јерархично обојега реда свештенство, од дана када прими ову наредбу, престане носити свако јавно и тајно оружје. Доба, у коме живимо, мирно је, које нека благослови Бог на ползу унуграгањега унапређења, п процвјетања благостања у земљи. А кад би вољом Вожјом вријеме са собом донијело потребуод бружја, Његово Височанство, нага премилостиви Госаодар, иеби пропустио, да по ново наоружа Свегатенство Своје Богохраниме Државе, те би оно своме узвишеном Владару п том приликом, као и свагда до сада, својијем јунагатвом умјело засвједочитп вјериост Светој својој Православној Дрквп, Госиодару. Његввоме Сјијноме Дому н љубав својој Домовини. Осим тога наређује се. да монагако духовенство у манастирима н иарохпјалпо Свегатенство у варогаима, и то: у Цетињу, Ријеци Црнојевића, Бару, Улцпњу, Подгорици. Пикгаићу и Колашнну од 1. јануара наступајуће 1894 год. иосведневно аочне носити свештеничке црне дугачке мантије, као гато такве хаљине носи све нравославно Свештенство у другим државама. Остали аак Свештеници ио селима такође дужни су од означенога рока имати такве свештеничке хаљине, и ове нека облаче кад би долавили на Цетнње, на скуаштине код манастира, на иазаре и у в грогии. Ако којему од сеоскпх свегатеника материјално стање неби допустило, да за сада такве хаљине набавити може, такви најдаље до. Мигрова-дне ове године нека о своме материјалноме стању о|>авјести Духовпу Управу, од које ће добити нову засебну наредбу. Материја (роба) за свештеничке мантпје може служити једнака, како свештенству монагаког чина

тако н мпрскога са том ,једипом разликом, гато појасеви и листе од горњих хаљина Јеромонаспма имају бити од црие материје, а мирскима од нлаветне. Архимандрити, Игумани, Архидјакони, Синђели, Протојереји и Протодјакони носе црвене појасеве и црвене такође листе на горњим хаљииама. Монагако (манастирско) духовенство у манастирима обпчпо а неизоставно у цркви дужно је носити камилавке, а изваи манастира народње капе са црнијем одозго тепелаком; иирско парохијално свештенство пма носитн обичне народње капе. Православно Свегатенство готово свуда носило је, и данас носи дугачке косе (власи). Код нас у задње вријеме онажа се да пођекоји свегатеници по свјетскоме начпну подстризају своје косе. Такви нови обичај не саглагаава се са обичајем наших старих свештеника, нити саодговара пракси Свете Православне Цркве, по којој се управљало старо а и данас се управља ново Свегатенство свуда у Православној Црквп. Зато наређује се, да свегатеници обојега реда иагае .Терархије у будуће, од дана, кад добију ову наредбу, не смију већ иотстризивати своје власи, него нека сљедују обичају, који у томе свуда постоји код Православнога Свештенства. Који би се свештеник огријегаио о пједну тачку, коју садржи ова наредба, тај би себе подвргао строгој одговорности." — (Рукоположеве.) Високоиреосвећени епископ вргаачкп г. Нектарије Дпмитрпјевић рукоположио је 11. октобра о. г. ђакоиа вршачког Димнтрија РадовиИа за пресвитера, те је исти пристављен за капелана вршачког протоиресвитерата. — (Добротвор кулпинске српске црквене општине.) Јављају нам из Кулиина, да је тамошња срнска црквено-школска, онштина добила ових дана •—■ уз Љегову Светост, патријарха Георгија — још једног новог добротвора; а то је г. Лазар Дун^ерски, велепоседник кулиински и новосадски, који је општпни иоклонио земљиште, на ком Ле се сиградита сраска вероисиоведна женска школа. То је земљпгате близу српске православне цркве. а вредност му је 1000 фор. а. вр. Опгатина кулппнска изразила је г. Дунђерском захвалност на том лепом Дару. — (Пок. народни добротвор Коста Вучкови^ из Спљета) оспм знатних завегатаја, гато их сиоменусмо у прошлом 42. броју, — оставио је јоиг н ове легате: По 1000 фор. српским православним црквама у Босни: у Саиском Мосту, у Дабру, у Петровцу, у Гламочу, у Лпјевну и Бугојну. А у Далмацијн овпм српским нравославним црквама: у Дпцму-Тушцима 1000 фор., у Броћанцу 500 фор.. у Загорп 300 фор., у Зелову 200 фор., у Скрадину 1000 фор., у Плавну 500 фор. -- Даље је завештао: манастнр/ Круии у Далмацији 500 фор., и манасгиру Гомионици у Босни код Бањалуке 1000 фор. — Осим тога наредио је, да његов наследник Стеван Перовић иреда срнској православној консисторији у Задру 2500 фор. за евентуалну градњу српске православне цркве у Сиљету. Овом одредбом